Око 50 цркава и манастира, углавном из средњег века, на простору Скопске Црне Горе, на северу Македоније, готово да је непознато већини грађана Србије. Све цркве и манастири који су раније припадали Пећкој патријаршији, уведене су катастарску Македонску православну цркву.
Посетилаца из Србије нема, јер не постоји нити једна организована тура из Србије а да има манастире Скопске Црне Горе у понуди. Иначе овај крај на северу Македоније је већински насељен Србима.
Предање каже да се пре доласка Турака та област звала „Скопска Света Гора„. Некада је имала 365 цркава и манастира, док сада, у том крају, постоји око 50 цркава и манастира, углавном из средњег века.
Села Кучевиште, Горњане, Бањане, Чучер, Побужје, Глуво, Мирковце, места су у Скопској Црној Гори са већинским српским становништвом,
У највећем селу Скопске Црне Горе, налази се црква Светог Спаса, која се до 15. века звала Ваведење Пресвете Богородице,. За њу се претпоставља да је настала 1333. године, у времену цара Душана. Међутим мисли се да је започета у време његовог оца, Стефана Дечанског.
Манастир Свети Никита налази се у селу Горњане и православни је манастир из 14. века, задужбина краља Милутина.
Прочитајте више о манастиру Свети Никита и његовом чудотворном камену.
У селу Бањане је посебно интересантан манастир Свети Илија. Он изгледа као да „излази“ из масивне стене. Такође, у Бањану постоји и црква Светог Ђорђа.
На подручју Скопске Црне Горе, између осталих, постоје и храм Свете Параскеве, црква Светог Атанасија, манастир Свети Архангели, манастир Света Богородица, Црква Свете Петке у Побожју Црква Светог Николе у селу Љубанци, као и велики број манастиришта и црквишта, односно места на којима постоје видљиви остаци некадашњих богомоља.
Извор: www.rts.rs
