Једна од ретких забележених ситуација егзорцизма у православљу десила се у околини Ваљева. Преносимо у целости текст са сајта башта балкана:
Ово је интимна исповест о случајном присуствовању молитвеног чина ради спасења душе једне девојке од демонских сила, које је успешно обавио отац Марјан Кнежевић.
Отац Марјан
За оца Марјана сазнао сам 2002. или 2003. године, пронашавши га на интернету, када сам разгледао сајт који се зове „Библиотека Свети Наум“. Садржај ми се свидео и почео сам помало да се дописујем са оцем.
Црква у селу Ставе код Ваљева
Пре скоро 6 година, од неких пријатеља добих позив да одемо до оца Марјана Кнежевића у Ставе, надомак Ваљева на вечерњу молитву за исцељење и на исповест. Друштво је било мешовито. Са два аутомобила кренули смо нас 9 верника, не знајући да нас очекује до тада невиђено искуство.
Пронашавши цркву који се налази на малом узвишењу, паркирали смо возила и упутили се до цркве, целивали иконе, а у капели и гостопримници нађосмо оца Марјана са још десетак верника. Након кратког времена почела је молитва, коју до тада никад нисам доживео. Није то била вечерња, уобичајена молитва, већ тек после схвативши, против демонских сила и за исцељење оних којима је била потребна. Призивао је, често изговарајући у молитвама имена светих: Пантелејмона, Врачева Козме и Дамјана, Кира и Јована, Јермолаја, Самсона, Диомида, Фотија, Талалеја и Трифуна.
Преко пута групе где сам стајао, у другој групи се налазила и једна млада девојка. Већ у првој трећини молитава она се огласила неким „чудним“ дубљим, промуклим гласом изговарајући неке одречне речи и неразумљиво до краја уз речи: „мрзим Марјана“. Отац Марјан искусно је наставио са молитвом, а после неких десетак минута, поновило се реаговање те девојке, само сада другачијим гласом и тоном. Одговарала је дечијим гласићем, умилним тоном она се поче кикотати.
Отац је све време провео поред ње, тихо јој постављајући питања. Она је наставила да се обраћа, али сада смехом и као детенце од неких седам година.
Молитва оца Марјана
Молитва траје, а и девојке се сада чује неки нови глас, којим она, режећи и претећи, оцу одговара. То је био и најстрашнији моменат. У мени се тада беше појавила зебња, с питањем: „Шта ће бити ако физички нападне оца?“
Поред ње су стајала двојица мушкараца, који су је све време држали чврсто испод мишица. Девојка се и четврти пут огласила при крају, вриштећи не много гласно него као у очају. Падајући на колена, отац Марјан јој је пришао, све време је осењујући крстом и кропивши је светом водом. Нисам хтео, а ни смео да је погледам у очи, већ кришом испод ока посматрао сва дешавања, али ревносно учествујући у молитви. Све се завршило мирно, а ми са новим искуством тихо и без разговора изађосмо испред капеле.
Већина нас је чекала ред за исповест. Сваком после краће исповести отац је давао пошлушање, шта да читамо из Псалтира и Јеванђеља, као и понеку поуку. Казао нам је да је смех девојке који смо чули био зато јер је она видела демоне. Ми који смо били напољу тек након десетак минута почели смо да препричавамо искуства о томе како је ко доживео егзорцизам – истеривање злих духова.
После свега, на корист душама нашим, кренусмо кућама. Након неколико месеци, у другој групи поновили смо све и једно издвајам, матушка која нас је сачекала испред капеле попричала је са нама кратко до почетка молитве. Ја је упитах за ону девојку, како је и да ли је сада чиста. Одговорила ми је да је отац тек претходни дан успео коначно да истера демона из ње и то након свршетка молитава. Том приликом, испричала ми је да је та девојка испред капеле и физички напала, док је отац све време изговарао молитве са крстом у руци, употребивши га како би је натерао да падне на земљу и својом је ногом нагази.
Тек након свих тих молитви, током више месеци јадна бесомучна девојка избавила се нечистих демонских сила. На крају нам је отац рекао да је та девојка преузела на себе, по својој вољи, да се моли за неку жену која се бави враџбинама и тако на себе навукла демоне врачарења.
Прочитајте и ово: На хиљаде верника спас проналази у селу надомак Ваљева
Преузето са сајта: bastabalkana.com
Аутор: Зоран Лазаревић
