Dan uoči Božića se proslavlja Badnji dan. Ovo je dan kada se bdi, odlazi u crkvu na večernje bdenije, otud mu i naziv u srpskom jeziku – badnji.
Kada se seče Badnjak?
Ujutro rano pre izlaska sunca, seče se badnjak. Najčešće je to hrastovo drvo. Domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da poseče drvo. Obično se bira mlad tanji cerić ili hrast. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem.
U nekim mestima, pre nego što počne seći domaćin prospe malo vina i baci šaku žita. Kad se badnjak donese, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, a onda se unese u kuću. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane.
Pesma za Badnji dan
Oj, badnjače, badnjače, ti naš stari rođače,
Dobro si nam došao i u kuću ušao!…
Ti nam Hrista objavljuješ, njega slaviš i kazuješ!
Mili srpski badnjače, ti, naš stari rođače!…”
Badnje veče spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane, kaže da su kao „Božić i Badnji dan“.
Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se, a na Badnji dan da vratite pozajmljeno.
Običaji za Badnji dan
Sa badnjakom se u kuću unosi i slama. Slama simbolizuje onu iz pećine u kojoj se rodio Hrist i ona se posipa kako bi domovi ličili na Vitlejemsku pećinu. Ispod badnjaka ili u slamu, prema srpskim običajima, valja se ostaviti nešto poklona i slatkiša za decu. Prema starom srpskom običaju stariji unose slamu i kvocaju a za njima idu deca i pijuču.
Kvocanje i pijukanje ima posebno simboličko značenje.
“Kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je Hristos došao da sve ljude sabere u jedno i ukrepi svojom ljubavlju, i kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom, jer je govorio: Ko je gladan neka dođe k meni i ja ću ga nahraniti, i koje žedan neka dođe k meni da pije vode žive”.
Nakon Badnjeg dana, na prvi dan Božića dočekuje se položajnik – osoba koja prva ulazi u kuću. U nekim mestima u Srbiji se jagnje uvodi u kuću kao položajnik. Božić je uvek prvi mrsni dan nakon velikog Božićnog posta.
U našem narodu običaji za ovaj praznik su izuzetno raznoliki. Ukoliko imate neki neobičan običaj na današnji praznik pišite u komentar i podelite to sa nama.
