Danas se proslavlja Badnji dan, dan koji prethodi Božiću. Ovo je dan kada se bdi, odlazi u crkvu na večernje bdenije, otud mu i naziv u srpskom jeziku – badnji.
Ujutro rano, seče se badnjak, najčešće je to hrastovo drvo. Badnje drvo se uveče unosi u kuću i time označava početak božićne svetkovine.
Narodni običaji na Badnji dan
Domaćin na Badnji dan u ranu zoru odlazi u šumu i bira stablo za badnjak. Obično je to drvo debljine ruke ili tanje. Domaćin mora iz tri puta da obori stablo pazeći da drvo padne na istočnu stranu. Ukoliko ne uspe dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem.
U nekim mestima, pre nego što počne seći domaćin prospe malo vina i baci šaku žita.
Kad se badnjak donese, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, a onda se unese u kuću. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane.
Paganska verovanja naših predaka pridavala su badnjaku natprirodne moći.
Pesma za Badnji dan
Oj, badnjače, badnjače, ti naš stari rođače,
Dobro si nam došao i u kuću ušao!…
Ti nam Hrista objavljuješ, njega slaviš i kazuješ!
Mili srpski badnjače, ti, naš stari rođače!…”
Badnje veče spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane, kaže da su kao „Božić i Badnji dan“.
Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se, a na Badnji dan da vratite pozajmljeno.
Pokloni pod Badnjakom
Sa badnjakom se u kuću unosi i slama. Slama simbolizuje onu iz pećine u kojoj se rodio Hrist i ona se posipa kako bi domovi ličili na Vitlejemsku pećinu. Ispod badnjaka ili u slamu, prema srpskim običajima, valja se ostaviti nešto poklona i slatkiša za decu. Prema starom srpskom običaju stariji unose slamu i kvocaju a za njima idu deca i pijuču.
Kvocanje i pijukanje ima posebno simboličko značenje.
“Kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je Hristos došao da sve ljude sabere u jedno i ukrepi svojom ljubavlju, i kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom, jer je govorio: Ko je gladan neka dođe k meni i ja ću ga nahraniti, i koje žedan neka dođe k meni da pije vode žive”.
Nakon Badnjeg dana, na prvi dan Božića dočekuje se položajnik – osoba koja prva ulazi u kuću. U nekim mestima u Srbiji se jagnje uvodi u kuću kao položajnik. Božić je uvek prvi mrsni dan nakon velikog Božićnog posta.
U našem narodu običaji za ovaj praznik su izuzetno raznoliki. Ukoliko imate neki neobičan običaj na današnji praznik pišite u komentar i podelite to sa nama.
