Neki monah se molio Bogu da mu otkrije zašto su pravednici često siromašni i stradaju nepravedno dok su grešni i nepravedni često bogati i zadovoljni. Dok se tako molio začuo je odjednom glas koji mu je rekao:
– Nemoj tražiti da razumeš ono što tvoj um i znanje ne mogu obuhvatiti, i nemoj ispitivati tajne Božije, jer su Njegove odluke slične beskrajnom okeanu. Ali ako želiš da to saznaš, idi u svet i posmatraj ljude. Onda ćeš biti u stanju da shvatiš nešto od Božijih odluka. Tada ćeš videti da je promisao Božiji neistraživ i nedokučiv.
Kad je ovaj sve to čuo, ode u svet. Pošto je izvesno vreme pešačio, stigao je do jedne livade. Tu se nalazila jedna fontana, a pored nje neko staro šuplje drvo. Tu se sakrio i počeo da posmatra ljude koji su užurbano prolazili.
Nakon izvesnog vremena došao je jedan bogataš jašući na konju. Zastao je kraj fontane da bi se napio vode i odmorio. Dok je sedeo, izvadio je novčanik sa zlatnicima i počeo da ih broji. Kad je završio brojanje, greškom je stavio novčanik u travu umesto u džep, zatim je jeo odmorio se i odspavao i potom krenuo ne primetivši da mu je novčanik ostao u travi.
Posle nekog vremena, pojavio se još jedan prolaznik. Spazio je novčanik, uzeo ga, pogledao levo, desno i otišao u polje, a ubrzo se pojavio i treći čovek, neki siromah. Malo je popio vode i seo da odmori. Ali onaj bogataš, pošto se setio da je zaboravio novčanik, izbezumljen je dojurio do tog mesta.
Lice mu je pokazivalo strašan bes i on se zaputio pravo prema siromahu zahtevajući da mu vrati novčanik. Siromah, pak, koji ništa nije znao ni o novčaniku ni o zlatnicima počeo je u to da ga uverava. Tada je bogataš počeo da ga tuče, udarao ga je tako snažno da je siromah na kraju izdahnuo. Bogataš je počeo da ga pretresa ali ništa nije našao. Otišao je potišteno svestan da je ubio čoveka. A onaj, naš, isposnik sedeo je sleđen i zaprepašćen, počeo je da plače, osećajući veliku žalost zbog nepravedne smrti siromaha.
Na kraju je zavapio Bogu:
– Gospode šta znači ovakva tvoja volja? Kako tvoja dobrota može da podnese ovoliku nepravdu! Jedan je izgubio novac, drugi našao a treći ni kriv ni dužan stradao.
Dok se molio pojavio se anđeo Gospodnji:
– Nemoj da žališ za siromahom, niti da misliš da se ovo nije desilo po volji Božijoj. Imaj na umu da se neke stvari dešavaju ili zato što ih Bog dopušta, ili da bi time poučio ljude ili radi naše koristi.
A sad slušaj:
Čovek koji je izgubio novac je najbliži sused onog koji je novac našao. Ovaj drugi je nekad posedovao imanje vredno stotinu zlatnika a bogataš, pohlepan, prisilio ga je da mu imanje proda za pedeset zlatnika. Osećajući se bespomoćno on se molio Bogu da kazni njegovog suseda. Drugi čovek onaj umorni siromah koji je nepravedno ubijen, nekada je i sam počinio ubistvo.
On se , međutim, istinski pokajao i ostatak života proveo u trudu poštujući Božju volju. Stalno se molio Bogu da mu oprosti njegov greh i tražio je da Bog dopusti da umre smrću kakvu je i sam izazvao. Razume se da mu je Bog oprostio istog trenutka kad se pokajao ali je i ispunio smirenu molitvu siromaha i posle smrti vazneo ga na nebo, darujući mu venac slave zbog dubokog i iskrenog pokajanja.
Bogataš, koji ga je ubio, toliko je bio zaslepljen bogatstvom i tvrdičlukom da je Bog dopustio da izvrši ubistvo kako bi doživeo bol koji će ga na kraju dovesti do pokajanja. Razdelio je imanje i zamonašio se.
Pročitajte i ovo: 7 duhovnih zakona koji menjaju vašu sudbinu
Gde dakle vidimo da je Bog surov, nemilosrdan i nepravedan? Ne možemo dokučiti Božije odluke jer ih On uvek donosi ispravno i saglasno putevima koje sve jedino On poznaje.
