Danas se proslavlja dan Svetog Serafima Sarovskog. Jedan je od najvećih ruskih duhovnika, svetitelja i čudotvoraca.
Ko je bio sveti Serafim Sarovski?
Rođen u porodici imućnih ljudi, u Kursku u Rusiji 19. jula 1759. godine. Na krštenju je dobio ime Prohor.
Kad je navršio 17 godina, majka ga je poslala da se posveti monaškom životu. Na rastanku mu je navodno poklonila mali krst, od koga se on nikada nije odvajao.
Najpre je otišao u kijevsko-pečersku lavru, a potom ga je starac Dositej uputio da se spašava u sarovskoj pustinji.
Ugledajući se na neke manastirske starce, sa blagoslovom svog starca, u slobodnim časovima povlačio se u gustu šumu radi molitvenog usamljeničkog tihovanja. Sredom i petkom nije ništa jeo, a u druge dane samo jednom dnevno.
Prohor se 18. Avgusta 1786. godine, udostojio podstriga u monaški obraz, pri čemu dobi ime Serafim.
Pročitajte i ovo: Najlepše pouke i citati oca Tadeja
Uvek u jednoj istoj odeći, zimi je skupljao granje, leti čuvao pčele i radio u svojoj maloj gradini. Uz velike telesne trudove, danonoćno je pojao tropare i crkvene pesme, i predavao se uzvišenim radovima uma i srca. Puno je čitao, naročito Sveto pismo. Hiljadu dana i noći na granitom kamenu proiznosio je iz dubine duše carnikovu molitvu: „Bože, milostiv budi meni grešnome!“
Dobivši od Boga blagodatne darove: prozorljivosti, čudesa i isceljenja, a po volji Svevišnjega poče stupati u razgovor sa posetiocima. Njegove reči, prenete nekom osobenom ljubavlju i prepune neke tihe, životne vlasti, zagrevahu srca, čak i ona okorela i hladna. S velikom ljubavlju lečio je sve duševne i telesne bolesti.
Toliko je bio poznat i voljen da je dnevno dolazilo skoro po dve hiljade ljudi dnevno na lečenje ili savete, ili samo za blagoslov. Odlikovao se velikom smernošću. Kada ga je sav svet slavio, on je sebe nazivao „ubogi Serafim“.
Pročitajte: Petar Mamonov: u grobu nema džepova. Što si sakupio u duši, sa tim ćeš i ležati!
Starac Serafim je 14. januara (2. po julijanskom kalendaru) 1833. godine završio svoj život na zemlji, u svojoj običnoj beloj podrasi, klečeći na kolenima na svagdašnjem mestu svojih militvenih podviga, pred ikonom Božje Matere “ Umilenje“. O vratu mu je visio mali krst sa raspećem. Ruke su mu bile prekrštene na grudima.
„Promeni sebe, promenićeš hiljadu njih oko sebe“, jedna je od mudrosti ovog svetitelja i čudotvorca.
PROČITAJTE: POUKE I CITATI SVEGO SERAFIMA SAROVSKOG
