Danas se slavi „zimski“ Krstovdan kao uspomena na prve hrišćane koji su primili Hristovu veru.
Praznik se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordan.
Krstovdan se slavi uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog krsta, na kojem je na Golgoti razapet Isus Hristos.
U pravoslavnim hramovima na Krstovdan se služi liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, uz osveštanje vode, koje prati praznično bogosluženje. Krstovdanska vodica se posle osveštanja deli vernicima. Prema običaju u narodu voda se radi zdravlja čuva u kućama.
Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na koji dan u nedelji „pada“.
Pročitajte i ovo: Ruka svetog Jovana Krstitelja se danas nalazi u jednom srpskom manastiru!
U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.
