U srpskom narodu postoji veoma izražen kult i poštovanje prema svetoj Petki Paraksevi. Ova srpska svetiteljka, rodom iz okoline nekadašnjeg Carigrada (Istanbul) najčešće se javlja kao „žena u crnom“ u snu. Postoje mnoge ispovesti o javljanju Svete Petke u snovima.
Svedočenje oficira JNA o svetoj Petki
Jedan oficir JNA (i član partije) zatečen je jednom da kleči na kolenima na podu beogradske kapelice udubljene u steni ispod zidina kalemegdanske tvrđave, posvećene Svetoj Petki. Kad ga je neko od vernika upitao kako on, kao vojno lice, tako slobodno ispoljava svoja verska osećanja, uprkos partiji koja mu to zabranjuje, on je odgovorio:
”Ova crkvica mi je spasla život. Za vreme Drugog svetskog rata ja sam ovde u blizini bio napadnut od strane nemačke patrole i gonjen policijskim psima koji su mi bili za petama. Spas sam potražio u ovoj pećinskoj crkvici koja tada nije imala ni vrata koja bi me mogla zaštiti, od pasa. Utrčavši u crkvicu ja sam očekivao da će psi ući i rastrgnuti me pre dolaska patrole. Međutim, psi su stigli i lajali, ali nisu ulazili dalje od praga. Utom su stigli i policajci i jedan od njih je kročio unutra sa pištoljem i baterijom. U tom trenu, stvorila se odnekud ispred mene neka žena u crnom odelu i stavši ispred mene raširila je svoj plašt da me zakloni. Vojnik je šarao baterijom i preko mene i preko svih zidova i uglova kapelice i nije me video. Bio sam za njega nevidljiv! Vojnici su ođurili dalje, a žena u crnini je nestala. Tek posle nekog vremena koje sam proveo u snu, ja sam skupio hrabrost da iziđem iz kapelice, ne znajući da li su moji gonioci još u blizini, ali je napolju sve bilo mirno i delovalo je umirujuće.
Posle sam saznao da je ova Crkvica posvećena Svetoj Petki. Bacivši pogled na ikonu, video sam da je Ona bila obučena u crne haljine i tako sam je prepoznao. Ona mi je spasla život i zato ja dolazim ovde da joj se zahvalim”.
Ispovest porodice iz sela Vitanovac o svetoj Petki
U selu Vitanovcu, kod Kraljeva, živela je porodica u kojoj se desila tragedija, ali koja se nekako završila srećnim krajem. Ta porodica nije poštovala crkvene praznike i nedelje, nego su radili i u te dane. Jednog dana, domaćica je izišla na put da sačeka autobus u kome je trebalo da stigne njen muž, da mu rukom mahne da ne svraća iz autobusa nigde u selo, nego da žuri kući da plati krečaru nabavku i dovezeni kreč. Bio je praznik. Čekajući autobus, desi se da na nju naleti kombi, odbaci je u stranu i ona ostade da leži kontuzovana. Osvestila se u bolnici, baš kad joj je sestra dala injekciju. Posle odlaska bolničarke kod postradale, stade žena u crnini pored njenog kreveta.
”Trebalo je dete da ti strada, ali ti si ga zamenila. Nemoj da tužiš onog šofera koji te je pregazio. Ja sam Sveta Petka. Kad ozdraviš otidi u crkvu Svete Petke i upali sveću… Zašto si radila na praznik? I zašto uopšte radiš nedeljom?”
Kad je utonula u san, bolesnica je videla unutrašnjost crkve Svete Petke i raspored ikona na zidu. Kad je izišla iz bolnice otišla je u crkvu Svete Petke i ovaj svoj san ispričala starešini.
Kratka ispovest sna o crkvi Svete Petke
„U snu stojim u dvorištu neke crkve meni nepoznate… Ne znam ni gde sam ni odkud ja tu. Oko mene prolazi puno ljudi, žena i muškaraca.. Niko od njih mi se ne obraća, oni se kreću ja stojim…odjednom se ispred mene stvori ponor, duboka jama i prekri skoro celo dvorište crkve. Pogledam po dvorištu nema nikog al na drugom kraju te jame, rupe stoji žena u crnom, lik joj ne vidim… Čujem glas sa strane koji mi kaže: priđi ne boj se, to je Sveta Petka… U tom trenutku sam se probudila.“
„Dugo nakon tog sna, jednom prilikom vraćajući se sa službenog puta sa kolegam svratila sam u crkvu posvećenu Svetoj Petki u mestu Petkovica kod Loznice. Kada sam se vratila kući pratio me osećaj da je to ta crkva u koju sam sanjala. Ubzo nakon te moje posete sanjala sam drugi san, u kom ja automobilom idem u neki nepoznat kraj sa mojim bližnjima, ulazimo kolima u dvorište neke crkve koja velelepno izgleda, poput nekog dvorac iz bajke.“
„Danima nakon toga sam po internetu tražila po slikama da li mogu da prepoznam tu drugu crkvu. Ona koja najviše liči mom snu je bila crkva u Jašiju.“
Čudo svete Petke na grčkom ostrvu Hiosu
U Grčkoj postoji zapisan jedan slučaj čudesne pomoći Sv. Petke ostrvu Hiosu 1442. godine. Tadašnji jeromonah Amvrosije služio je večernju molitvu u crkvi Sv. Petke. U crkvi nije bilo nikoga. Pri kraju službe udarila je strašna kiša sa velikom hukom i nastavila je da pada celu noć. Amvrosije nije mogao ni da izađe iz crkve. Misleći da će celo ostrvo propasti od potopa, on se počne moliti Sv. Petki da spase njegovu domovinu i umilostivi pravedno razgnevljenog Boga. Pred zoru ga je uhvatio san i on vide kao da je nestalo krova na crkvi, iznad crkve jedan svetao oblak i u njemu blagoobraznu ženu na molitvi Bogu.
Po molitvi ona reče svešteniku: „Amvrosije, ne boj se, spasena ti je domovina“. I kiša odmah prestade. Od tada se na ostrvu Hiosu vrlo svečano praznuje dan Svete Petke.
Pročitajte i ovo: Molitva svetoj Petki