Манастир Жича је српски средњовековни манастир из XIII века. Налази се у близини Краљева и припада Епархији жичкој. Главна манастирска црква је посвећена Вазнесењу Христовом.
Историја манастира Жича
Иако се не зна тачан период градње, претпоставља се да је то било почетком XIII века. Као ктитор манастира помиње се први српски краљ Стефан Првовенчани чије се мошти и дан данас налазе у овом манастиру. Осим њега значајну улогу у изградњи овог манастира имао је и његов брат, Свети Сава, који је био заслужан за јединствени изглед манастира и његову препознатљиву црвену боју.
Прочитајте још:
ЗАШТО ЈЕ МАНАСТИР ЖИЧА ЦРВЕНЕ БОЈЕ?
Након стицања црквене самосталности 1219 године Жича је постала прво седиште српске архиепископије. Верује се да је седам српских краљева из лозе Немањића крунисано управо у овом манастиру. Том се приликом за сваког од њих правио посебан улаз у манастир, који би касније био зазидан.
Прво разарање се десило крајем XIII века када је манастир страдао у нападу Татара. Након тога седиште архиепископије је премештено у Пећ а манастир је касније обновљен од стране краља Милутина почетком XIV века.
Након пада Србије под Османску власт, 1459. године манастир Жича је страдао. Иако се тачно доба његовог рушења не зна, познато је да су жички игуман са два монаха 1520. године напустила Жичу и основали манастир Шишатовац на Фрушкој гори. Митрополит смедеревски Захарије је 1562. године затекао напуштену Жичу, због чега он обнавља монашке ћелије. У манастиру је 1587. године преминуо патријарх Герасим (1575—1586). Након слома Првог српског устанка, Османлије поново руше манастир. Нова обнова почиње 1856. године од стране новопостављеног епископа жичког Јоаникија.
Надовезујући се на традицију Немањића у овом манастиру касније се крунишу нови краљеви, краљ Александар Обреновић и краљ Петар I Карађорђевић.
Први и Други светски рат
Током Првог светског рата манастир је струшен али је већ 1925. године почета његова обнова која је трајала до почетка Другог светског рата. Током напада Немаца у другом светском рату, манастир бива запаљен а тадашњи епискор жички Николај Велимировић одведен је у логор Дахау.
Обнова је почета тек 1965. године али је 1987. године манастир задесио земљотрес па је то утицало на каснију обнову манастира. Данас је Жича женски манастир. Налази се под заштитом државе као културно добро од изузетног значаја.
Фреске и иконе
Сликарски стил у манастиру је византијски. Познато је да унутрашњост главне цркве красе фреске које датирају из периода око 1220 године и неколико млађих које су настале током 14. века у време обнове манастира од стране краља Милутина.
Локација манастира Жича
Локација манастира је бирана врло пажљиво тако да се налазио на готово истој удаљености од Цариграда и Рима. Данас манастир окружују изузетне дестинације које привлаче госте током целе године. Нека од тих места су етно села Лопатница, Богутовачка и Матарушка бања, средњовековни град Маглич и ски стаза на планини Гоч.
Веб сајт: zica.org.rs
