Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom prepodobnom Alimpiju Stolpniku. Veći deo svog života proveo je u postu i molitvi, a danas se slavi kao krsna slava i posvećeni su mu mnogi hramovi.
Sveti Alimpije Stolpnik je hrišćanski asketa koji je rođen je u Hadrijanopolju. Od malih nogu je bio predan Bogu. Služio je u crkvi, prvo kao ekonom, a posle kao đakon.
Iako je bio voljen u narodu, sveti Alimpije je bio željan usamljeničkog života. Zbog toga se nastanio na grčkom groblju koje su ljudi izbegavali jer se verovalo da se na njemu pojavljuju demoni.
Tu se nastanio na jednom stubu (stolpu), gde je prema predanju proveo 53 godine, na vrućini i hladnoći, kiši i vetru. Zbog toga je dobio nadimak stolpnik. Ljudi su mu se u početku smejali, da bi posle počeli da veruju da ima isceliteljske moći i dolazili su kod njega po savet i pomoć.
Pored stuba su podignuta dva manastira – muški i ženski, a sveti Alimpije je napisao propise po kojima su se ponašali monasi i monahinje.
Poštovan je u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi. Njegova glava se čuva u Kotlomuškom manastiru na Svetoj gori.
Iako u kalendaru nije označen crvenim slovom, ovaj svetac je veoma poštovan u srpskom narodu, a po nekim podacima, po brojnosti svečara je na petnaestom mestu kod Srba. Kao krsna slava najčešće se proslavlja u Podrinju.
U našem narodu se da je ovaj svetitelj narod spasao od kuge i da je odbio mnoge druge bolesti. Zbog toga se danas treba otići u crkvu što ranije kako bi cele godine bili zdravi.
Sveti Alimpije se smatra zaštitnikom stoke. Iz tog razloga se u narodu veruje da danas nikako ne treba uprezati stoku. Pored toga se izbegava kravlje meso.
U istočnim krajevima Srbije se nikako na sto ne iznosi teletina, kako bi u kući vladao napredak, sloga i mir.
