Данашњи празник је посвећен успомени на Светог цара Константина и његову мајку, Свету царицу Јелену. Он што је код Срба Свети Сава, код Грка је цар Константин.
О цару Константину и царици Јелени
Константин Флавије Валерије, потоњи цар Константин Први, рођен је 274. године у Наисусу (данашњи Ниш), од оца Констанција Флора и мајке Јелене.
После очеве смрти оца 306. године од војске је проглашен за цара или августа (савладара) Римског царства. Иако многобожац, био је благ према хришћанима.
У то време Константин је имао три велике борбе како би постао цар: Једну против Максенција, претедента за титулу цара, друга против Скита, народа са Дунава и трећу против Византинаца.
Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се по дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: „Овим побеђуј“. Цар удивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста, он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се током борбе удавио у реци Тибар.
Одмах потом Константин изда знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана. Победивши Византинце, он сагради нову престоницу на Босфору названу по њему Константинопољ (данашњи Истанбул). Но пред тим Константин паде у тешку болест. Врачеви и лекари саветоваше као лек купање у крви заклане деце. Но Константин је то одбио.
Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му да потражи епископа Силвестра који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти, и болест ишчезе са тела царевог. Када наста раздор у цркви због смутљивог јеретика Арија, цар сазва и васељенски сабор у Никеји 325. године, где се јерес осуди, а Православље утврди.
Света Јелена, благочестива мајка царева, ревноваше много за веру Христову. Она посети Јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој осамдесетој години представи се ова света жена Господу 327. године.
Константин је преминуо у близини Никомедије 22. маја 337. године на самом почетку планираног похода на Сасанидску Персију. Иако је намеравао де се крсти у реци Јордану, на самрти је, у складу са тадашњим обичајима, примио крштење из руку Евсевија Никомедијског, једног од аријанских првака. Његово тело је пренето у Константинопољ где је свечано сахрањено у унапред припремљену гробницу у цркви Св. Апостола. Константинов саркофаг похрањен је између 12 празних чиме је истакнута царева улога тринаестог апостола.
Наравно, у царству чија је христијанизација тек започета, Константин је и званично деификован и уврштен међу паганске богове. Његова три сина су уклонили своје рођаке и остале такмаце и 9. септембра 337. године су се прогласили за августе.
Прочитајте и ово: Нишки храм чува мошти чак 14 светитеља
Цар Константин и царица Јелена су слава града Ниша. Неретко га обележавају многе породице као своје славе или преславе.
