Danas je praznik Svetog cara Konstantina i carice Jelene

0
1063
Pregleda
car Konstantin i carica Jelena

Današnji praznik je posvećen uspomeni na Svetog cara Konstantina i njegovu majku, Svetu caricu Jelenu. On što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin.

O caru Konstantinu i carici Jeleni

Konstantin Flavije Valerije, potonji car Konstantin Prvi, rođen je 274. godine u Naisusu (današnji Niš), od oca Konstancija Flora i majke Jelene.

Posle očeve smrti oca 306. godine od vojske je proglašen za cara ili avgusta (savladara) Rimskog carstva. Iako mnogobožac, bio je blag prema hrišćanima.

U to vreme Konstantin je imao tri velike borbe kako bi postao car: Jednu protiv Maksencija, pretedenta za titulu cara, druga protiv Skita, naroda sa Dunava i treću protiv Vizantinaca.

Sveti Car Konstantin Veliki

Pred borbu sa Maksencijem, kada Konstantin beše u velikoj brizi i sumnji u uspeh svoj, javi mu se po danu presjajan krst na nebu, sav okićen zvezdama, i na krstu stajaše napisano: „Ovim pobeđuj“. Car udivljen naredi da se skuje veliki krst, sličan onome što mu se javi, i da se nosi pred vojskom. Silom krsta, on zadobi slavnu pobedu nad brojno nadmoćnim neprijateljem. Maksencije se tokom borbe udavio u reci Tibar.

Odmah potom Konstantin izda znameniti Edikt u Milanu 313. godine, da prestanu gonjenja hrišćana. Pobedivši Vizantince, on sagradi novu prestonicu na Bosforu nazvanu po njemu Konstantinopolj (današnji Istanbul). No pred tim Konstantin pade u tešku bolest. Vračevi i lekari savetovaše kao lek kupanje u krvi zaklane dece. No Konstantin je to odbio.

Tada mu se javiše apostoli Petar i Pavle i rekoše mu da potraži episkopa Silvestra koji će ga izlečiti od strašne bolesti. Episkop ga pouči veri hrišćanskoj i krsti, i bolest iščeze sa tela carevog. Kada nasta razdor u crkvi zbog smutljivog jeretika Arija, car sazva i vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine, gde se jeres osudi, a Pravoslavlje utvrdi.

Sveta Jelena, blagočestiva majka careva, revnovaše mnogo za veru Hristovu. Ona poseti Jerusalim i pronađe Časni Krst Gospodnji, i sazida na Golgoti crkvu Vaskrsenja i još mnoge druge crkve po Svetoj Zemlji. U svojoj osamdesetoj godini predstavi se ova sveta žena Gospodu 327. godine.

Konstantin je preminuo u blizini Nikomedije 22. maja 337. godine na samom početku planiranog pohoda na Sasanidsku Persiju. Iako je nameravao de se krsti u reci Jordanu, na samrti je, u skladu sa tadašnjim običajima, primio krštenje iz ruku Evsevija Nikomedijskog, jednog od arijanskih prvaka. Njegovo telo je preneto u Konstantinopolj gde je svečano sahranjeno u unapred pripremljenu grobnicu u crkvi Sv. Apostola. Konstantinov sarkofag pohranjen je između 12 praznih čime je istaknuta careva uloga trinaestog apostola.

Naravno, u carstvu čija je hristijanizacija tek započeta, Konstantin je i zvanično deifikovan i uvršten među paganske bogove. Njegova tri sina su uklonili svoje rođake i ostale takmace i 9. septembra 337. godine su se proglasili za avguste.

Pročitajte i ovo: Niški hram čuva mošti čak 14 svetitelja

Car Konstantin i carica Jelena su slava grada Niša. Neretko ga obeležavaju mnoge porodice kao svoje slave ili preslave.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here