Stefan Dragutin Nemanjić je sin Stefana Uroša Prvog i Jelene Anžujske. Bio je kralj Srbije od 1276 do 1282, i kralj Srema od 1282 do 1316.
Vladavina kralja Dragutina
Kralj Dragutin je relativno kratko vladao Srbijom. Pobunio se protiv očeve centralizacije države. Zbacio ga sa vlasti uz pomoć Ugarske i zavladao Srbijom 1276. godine.
Dragutin je podelio državu na tri dela. Kraljica Jelena Anžujska je vladala oblastima: Zeta, Trebinje, Plav i Poibarje. Milutin, Dragutinov mlađi brat, je vladao južnim delom države, a Dragutin većim severnim delom. Stupio je u antivizantijsku koaliciju sa Karlom I Anžujskim, kraljem Sicilije.
Prilikom jahanja pored grada Jelače slomio je nogu. Nakon tog događaja došlo je do Deževskog sporazuma u kome je presto predao bratu Milutinu koji se obavezao da će ga posle njegove smrti naslediti Dragutinovi potomci.
Mnogo je pomagao crkvu i živeo strogo, gotovo isposnički. Neke od zadužbina kralja Dragutina su: Radovašnica kod Šapca, Tronoša kod Loznice, Ćelije kod Valjeva, Rača na Drini, Paprača kod Zvornika, Tavna kod Tuzle, Liplje kod Banja Luke i drugi. Podigao je i crkvu svetog Ahilija u Arilju gde se i danas čuva njegov portret iz 1296. godine.
Pre smrti Dragutin se zamonašio i dobio ime Teoktist. Njegov omiljeni duhovnik bio je starac Galaktion sa Jordana.
Ostatak života proveo je živeći isposnički i čineći mnoga dobra dela. Brinuo je čistoti vere i mnoge neverne obratio u hrišćanstvo. Po svojoj želji sahranjen je u manastiru Đurđevi Stupovi.
