Данас се обележава велики празник посвећен Преподобној мати Параскеви у народу познатијој као Света Петка. Сматра се да је ово женски празник па се овој светици пре свега обраћају жене свих вера и нација.
Света Петка је веома поштована код Срба и многих православних народа на Балкану. Ова светитељка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних. На овај дан је посебно важно се обратити за помоћ светој Петки кроз молитву.
Ко је била Света Петка?
Преподобна мати Параскева или Света Петка је рођена у 10. веку у тадашњем селу Епивату (данас град Селимпаша) на обали Мраморног мора недалеко од Цариграда (Истанбул). Потицала је из веома имућне и побожне породице. Према неким подацима сматра се да је Параскева била српског порекла док према другим да је грчко-византијског. Било како било ова светитељка је веома поштована код свих православних народа Балкана посебно код Срба.
Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она напусти родитељски дом и оде у Цариград. Тамо се замонашила у цркви Свете Софије и добила име „Параскева“.
Након замонашења се запутила у Јорданску пустињу где је живела строгим аскетским животом скоро до краја свог живота. Две године пре смрти се вратила у свој родни Епиват где је и сахрањена.
Њене чудотворне мошти преношене су у током времена неколико пута. Најпре у Цариград, па их је одатле бугарски цар Јован Асен 1238. године пренео у Трново. Из Трнова након његовог пада (1393) су се мошти селиле преко Видина биле пренете у Влашку. Када је и Влашка постала угрожена турским упадима, на молбу српске кнегиње Милице султану Бајазиту, мошти су пренете у Београд. Кад је Сулејман I 1521. године освојио Београд, он уз остале драгоцености преноси у Цариград и мошти св. Петке. На молбу и трошком молдавског господара Василија Арбанаса званог Лупула 1641. године мошти су пренете у град Јаши, где се и данас налазе (осим два прста шаке, који су у капели свете Петке на Калемегдану).
Широм Србије налази се и велики број извора, који су посвећени Светој Петки. Српски народ свету Параскеву обично зове Света Петка, док а у српским приморским крајевима „Петка Биоградска“, јер су јој мошти почивале у Београду. Такође је позната и као „Петка Трновска“.
Света Петка се по броју свечара налази на шестом месту на листи највећих српских слава.
Обичаји и народна веровања на свету Петку
Према народним обичајима, данас жене не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или раде било који посао у кући како не би навукле гнев светитељке и да им током године не би трнуле руке.
Младе девојке треба да беру цвеће и њиме украсе свој дом како би у њима целе године владала слога и мир, док се девојчицама облаче нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа.
Прочитајте и ово: Молитва Светој Петки
Девојке би требало да поједу парче славског колача и да сачувају мрвице, па ће те ноћи у сну видети своју судбину и будућег мужа.
Обичај је да се данас посети црква Ружица на Калемегдану и покрај капеле Свете Петке узме чудотворна вода за коју се верује да лечи многе болести а нарочито проблеме са видом.
