Данас се обележава Видовдан, један од најзначајних празника српског народа. Кроз векове овај празик је увек представљао прекретницу за српски народ.
Ко је био Свети Вид?
Вид је у ствари сматран врховним божанством старих Словена. Веровало се да је Вид свевидеће божанство па се Видовдан смарта и празником за очи, односно празником који „отвара очи“.
Верује се да се на овај празник могла видети будућност па се тог дана много гатало и прорицало.
У хришћанском календару не постоји светац са овим именом јер је сам Свети Вид у ствари паганско божанство. Тек нешто пре више од једног века, тачније тек 1892. године, Српска православна црква га је први пут унела као празник у своје календаре, стављајући га у заграду иза пророка Амоса и кнеза Лазара, чије је култове неговала.
Ко је био Свети мученик Вит?
Данас је у ствари празник Светих Вита, Модеста и Крискентије. Празник Видовдан није проистекао из поштовања према Светом мученику Виту већ због тога што се на овај дан везује култ Косовског боја и смрти Светог Кнеза Лазара.

Свети Вит кога данас празнује СПЦ, по хагиографским и иконографским изворима и једном запису из 7. века, био је син угледног сенатора са Сицилије. Још у раном детињству је због снажне вере у Христа стекао исцелитељску моћ, вођен анђелима који су му се јављали. Његов отац Иласије, на разне начине је покушавао да одврати сина од хришћанства и није одустао ни када му је Вит чудесно повратио вид.
Очевом науму да га убије, Вит је Божјом вољом успео да побегне у Луканију са својим васпитачем Модестом и дадиљом Крискентијом, који су били хришћани.
Свети мученик Вит код Срба
Светог Вита Срби су поштовали у средњем веку, а један од најстаријих доказа је његово помињање заједно са Модестом и Крескентијом у „месецослову“ Мирослављевог јеванђеља које је написано крајем 12. века за кнеза Мирослава, Немањиног брата.
Свети Вит се помиње и у српским хагиографским изворима који су настали по стварању аутокефалне Српске цркве.
О поштовању Светог Вита говоре и средњевековне представе на фрескама, једна од најстаријих представа налази се у Пећкој Патријаршији у цркви Богородице Одигитрије.
У Захумљу се налазило у саставу српске државе до владавине краља Стефана Дечанског, црква Светог Вита налазила се у Дријевима, средњевековном тргу на Неретви.
У светоарханђелској повељи цара Душана издатој 1347./1348. године, помиње се црква Светог Вита код села Купелника, метоха царске задужбине у Доњем Пилоту које се према неким изворима налазило западно од Душанове престонице – Призрена.