Danas vernici obeležavaju dan svetog Marka (Markovdan), dan posvećen jednom od četiri pisca jevanđelja.
Ko je bio Sveti Marko
Apostol i jevanđelista Marko (Jovan Marko) bio je sin bogate žene Marije, koja je bila prijatelj hrišćanima, jedan je od apostola (učenika) Isusa Hrista i autor prvog jevanđelja.
Marko je bio saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga je u svojoj prvoj poslanici nazvao duhovnim sinom.
Kada je Marko bio s Petrom u Rimu, vernici su ga zamolili da im napiše o spasonosnoj nauci Isusa Hrista, njegovim čudima i životu.
Tako je Marko napisao jevanđelje, koje je video i apostol Petar, jedan od prvih 12 Hristovih učenika, i posvedočio da je istinito.
Petar je Marka postavio za episkopa i poslao ga u Misir da propoveda. Misir je u to vreme pritiskao gusti mrakom neznaboštva, idolopoklonstva, gatanja i zlobe.
Sveti Marko je, uz Božiju pomoć, uspeo da poseje seme Hristove nauke po Liviji, Amonikiji i Pentapolju.
Iz Pentapolja je došao u Aleksandriju, gde je zasnovao hrišćansku crkvu i postavio episkopa, sveštenike i đakone. Zbog toga se smatra osnivačem Crkve u Aleksandriji. Umoren od neznabožaca sahranjen je bio u Aleksandriji. Godine 828. njegovo telo ukrali su mletački trgovci i odneli ga u u Veneciju gde danas leži njegov sarkofag u crkvi svetog Marka.
Običaji u vezi sa Markovdanom
Srpski seljak na Markovdan nije izlazio na njivu niti radio u polju jer je strahovao da će ga Sveti Marko kazniti olujom, gradom i gromovima.
Po narodnom verovanju, ako je na Đurđevan neko dočekao jutro u postelji ili mu je tog dana neko predao san – što je značilo da će tokom cele godine biti dremljiv, a možda i bolešljiv – taj treba da odspava i na Markovdan, pa će se tako „izlečiti“ od pospanosti i bolesti.