Ovaj praznik je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi u znak sećanja na “blagu vest”. Na ovaj dan je prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.
„Silaskom Svetog Duha na prečistu devu“ počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila „Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom“, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
Blagovesti se uvek slave 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića. Naziv praznika Blagovesti znači radosno saznanje. Arhangel Gavrilo je poslat da donese radosne vesti presvetoj bogorodici Mariji. Dao joj je beli krin i objavio da je ona izabrana da bude ta koja će doneti na svet gospoda. Od tada je ovaj cvet u istoriji crkve simbolizovao ljubav, čistotu i nevinost.
Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi Svetog arhangela Gavrila.
Narodni običaji i verovanja za Blagovesti
Danas je običaj da se počne setva žita. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.
Po narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje. Postoji predanje koje kaže da ni ptice na Blagovesti ne prave svoja gnezda.
Veruje se da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, pa se iz tog razloga na Blagovesti ne spominju zmije. Postoji običaj da uoči Blagovesti, deca lupaju mašicama o gvozdene predmete i obilaze oko kuće, staje ili tora i viču: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”
Od Blagovesti pa sve do Velikog Petka dobro je započeti neki veći posao (izgradnja, početak biznisa, učenje), kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju život.
Takođe veruje se da danas ni žene ne bi trebalo da se češljaju, kao i da ne valja praviti opanke na ovaj praznik. Poželjno je da se na ovaj dan umijete na reci ili potoku.
Danas je dobro da žene koje žele porod posete crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i pomole se Bogorodici.
