Овај празник је један од дванаест највећих хришћанских празника који се слави у знак сећања на “благу вест”. На овај дан је према црквеном учењу, арханђел Гаврило објавио Богородици да је Дух Свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу.
„Силаском Светог Духа на пречисту деву“ почиње обнова човечанства, а речима архангела Гаврила „Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом“, отвара се историја Новог Завета и почиње преображај човечанства.
Благовести се увек славе 7. априла, тачно девет месеци пре Божића. Назив празника Благовести значи радосно сазнање. Архангел Гаврило је послат да донесе радосне вести пресветој богородици Марији. Дао јој је бели крин и објавио да је она изабрана да буде та која ће донети на свет господа. Од тада је овај цвет у историји цркве симболизовао љубав, чистоту и невиност.
Дан после празника Благовести, Црква слави Светог архангела Гаврила.
Народни обичаји и веровања за Благовести
Данас је обичај да се почне сетва жита. Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари орезују лозу.
По народном обичају, на Благовести се устаје рано па чак и у поноћ, или барем у праскозорје. Постоји предање које каже да ни птице на Благовести не праве своја гнезда.
Верује се да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, па се из тог разлога на Благовести не спомињу змије. Постоји обичај да уочи Благовести, деца лупају машицама о гвоздене предмете и обилазе око куће, стаје или тора и вичу: “Беж’те змије и гуштери, беж’те змије и гуштери!”
Од Благовести па све до Великог Петка добро је започети неки већи посао (изградња, почетак бизниса, учење), као и доношење већих и важнијих животних одлука које битно мењају живот.
Такође верује се да данас ни жене не би требало да се чешљају, као и да не ваља правити опанке на овај празник. Пожељно је да се на овај дан умијете на реци или потоку.
Данас је добро да жене које желе пород посете цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и помоле се Богородици.
