Danas se proslavlja praznik posvećen svetim misionarima Ćirilu i Metodiju. Oni su zaslužni za pismenost među slovenskim narodima.
Ćirilo i Metodije ostali su upamćeni kao „slovenski apostoli“, koji su stvorili glagoljicu, prvo pismo Slovena.
Prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga, Ćirilo i Metodije postavili su temelje slovenske pismenosti. Bilo je to prvo političko osvešćivanje Slovena u istoriji.
Ko su bili Ćirilo i Metodije?
Ćirilo i Metodije su bili braća iz Soluna, misionari koji su širili pismenost i hrišćanstvo među Slovene u Velikomoravskoj kneževini i Panoniji.
Pretpostavlja se da su bili grčke nacionalnosti, ali pošto je Solun bio okružen Slovenima naučili su slovensko–makedonski dijalekt.
Ćirilo je, prema knjizi ,,Život Ćirila“, bio najmlađi od sedam braće i njegovo kršteno ime je bilo Konstantin.
Metodijevo kršteno ime je bilo Mihail, a ime Metodije je dobio kada se zamonašio na planini Uludag, u severozapadnoj Turskoj.
Prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga, Ćirilo i Metodije su udarili temelje slovenskoj pismenosti. Njihovi učenici Kliment i Naum su sastavili pismo Ćirilicu koja i nosi ime po Ćirilu.
Kod Srba, Rusa, Ukrajinaca, Bugara, Makedonaca, Slovaka i Čeha dan svetih Ćirila i Metodija je kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture. Kod Pravoslavnih naroda obeležava se 24. maja svake godine. Kod Slovaka i Čeha obeležava se 5. jula.
