Данас се прославља празник посвећен светим мисионарима Ћирилу и Методију. Они су заслужни за писменост међу словенским народима.
Ћирило и Методије остали су упамћени као „словенски апостоли“, који су створили глагољицу, прво писмо Словена.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.
Ко су били Ћирило и Методије?
Ћирило и Методије су били браћа из Солуна, мисионари који су ширили писменост и хришћанство међу Словене у Великоморавској кнежевини и Панонији.
Претпоставља се да су били грчке националности, али пошто је Солун био окружен Словенима научили су словенско–македонски дијалект.
Ћирило је, према књизи ,,Живот Ћирила“, био најмлађи од седам браће и његово крштено име је било Константин.
Методијево крштено име је било Михаил, а име Методије је добио када се замонашио на планини Улудаг, у северозападној Турској.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије су ударили темеље словенској писмености. Њихови ученици Климент и Наум су саставили писмо Ћирилицу која и носи име по Ћирилу.
Код Срба, Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе. Код Православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.
