Васкршњи пост траје 48 дана

Траје тачно 48 дана, и важи за најстрожији пост у години, јер се претежно пости на води, изузев викенда, осим када је реч о Великој суботи, дану који претходи Васкрсу.

Свети оци упозоравају да пост није само одрицање од хране, већ је најважније радити на уздржавању од лоших мисли и дела, којим ћете успети да победите телесне страсти духовном снагом.

Васкршњи пост дели се на седам недеља, од којих свака има своје име и правила поста – почиње Чистом недељом, а затим долази Пачиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страшна или Страдална недеља.

Чланак Данас почиње Васкршњи пост се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Сретење се увек слави 40. дан од Божића и тог дана се ништа не ради, а представља успомену на тренутак када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.

У питању је први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац.

Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство јер указује на на први сусрет Спаситеља са људима.

Према канону СПЦ, сврстан је у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.

Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана, кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је „коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван“.

Предање каже да су првом уласку Исуса Христа у храм у Јерусалиму присуствовали и фарисеји и о томе обавестили цара Ирода. Уверен да је то нови јеврејски цар, како су најавили пророци са истока, цар Ирод је наредио да се Исус убије, после чега је поубијано 14.000 мушких беба његовог узраста. Захваљујући упозорењу анђела божјег, Богородица је са малим Исусом отишла у Мисир и тако га спасла.

Слава Сретења, иначе је веома честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје. Данас се такође обележава и државни празник Републике Србије.

Народна веровања и обичаји

У нашем народу постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.

На Сретење се срећу и раздвајају зима и лето. Од Сретења дани постају дужи, а ноћи краће, па се у народу каже „Сретење обретење“. Обичај је да се на Сретење обавезно пале свеће јер се сматра да пламен има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и других несрећа.

Прочитајте: Патријарх Павле – прича о човеку који је постао духовни отац једног народа.

Овог дана девојке пазе каквог ће мушкарца прво срести. Верује се да ће се девојка, ако прво сретне црномањастог, за таквог момка и удати, а ако сретне плавог, онда за таквог. Исто важи и ако сретне здравог, богатог, сиромашног или болесног.

Прочитајте: Цитати и поуке светог Серафима Саровског

Чланак Данас се обележава Сретење Господње се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Према хришћанском учењу, брачна љубав је у равни љубави према Богу, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и свети Трифун.

Историјски подаци о Светом Трифуну

Свети Трифун је живео у трећем веку у веома побожној породици. Рођен је у Кампсади у Фригији (централна Анадолија).

Од малена је био одан Христовој вери, па га је Бог обдарио даром чудотворства те је многе болеснике од разних болести молитвама излечио.

Прича се да је, између осталих, исцелио и Горду, кћер римског цара Гордијана, која је патила од неке душевне болести од које је ниједан лекар није могао излечити. За то га је цар богато наградио, али он је све дарове поделио сиромасима.

Када је на римски престо дошао цар Декије, Свети Трифун је много пострадао. Сва та мучења је радо подносио говорећи: „О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам у име Исуса Христа Господа и Бога мога!“.

Мучитељи су га осудили и 250. године убили.

Народна веровања на Трифундан

Верује се да ако на Трифундан пада снег или киша да ће година бити кишна и родна. Уколико на дан Светог Трифуна буде ведро година ће бити сушна и неродна.

У народу постоји изрека: „Триша забо угарак у земљу, па зато снег и лед почињу да се топе.“

Прочитајте: Чудотворни извор манастира Ђунис – вода која исцељује

Свети Трифун се сматра за заштитника виноградара и пољских радова. Неретко данас виноградари почињу да орезивају своје винограде.

Чланак Данас се прославља дан светог Трифуна – дан брачне љубави и верности се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Овај празник је установљен у њихову част 1076. године у време византијског цара Алексија Комнина. Света Три јерарха у нашем народу се славе као крсна слава, а славе је и многи манастири и цркве као своју славу. Сваки од три јерарха имају и посебан дан празновања у месецу јануару. Василије велики се прославља 1. јануара, Григорије Богослов 25. јануара и Јован Златоусти 27. јануар.

Свети Василије Велики је познат као велики световни и духовни учитељ цркве. Свети Григорије Богослов је и прозван као Богослов јер је ненадмашно тумачио догму, а свети Јован Златоусти је упамћен као недостижан проповедник Јеванђеља, због чега је тако и назван.

Код Срба Света три јерарха се славе као крсна слава, а славе је и многи манастири и цркве. Празник Света Три јерарха су обележена црвеним словом те не ваља радити теже физичке послове.

Обичаји и веровања

Према веровањима, Света три јерарха штите народ и животиње од злих ветрова и мразева. По томе какви ветрови буду дували на данашњи дан, како се верује, може да се прогнозира какво ће бити време током године.

Уколико дува с југа, година ће бити добра и богата, северац доноси лошу годину с хладним временом.

Источни ветар доноси несташице, а западни благодет, бар што се тиче рибе и млека. И ако ветра нема – добро је, чека нас весела и богата година.

Чобани у појединим крајевима Србије окупљају се на данашњи дан и свирају фрулу.

ПОУКЕ:

Никада не ради ништа нечасно, макар се то многима допада, и не напуштај добро дело, макар да је оно мрско блуднима. (Свети Григорије Богослов)

Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу.
(Свети Василије Велики)

Када се осветиш ближњему за увреду, онда себи гријех ствараш и чиниш да се њему не свети Бог. Када ти прашташ, онда Бог или му се освети или твоје гријехе опрашта. (Свети Јован Златоусти)

Чланак Данас славимо Света Три јерарха – по данашњем дану знамо како нас лето чека се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Савиндан се у школама обележава радно али без наставе уз разне школске активности, одлазак у цркву и подсећање на првог српског архиепископа и утемељивача образовања у нашем народу.

Легенде и народни обичаји на Савиндан

Многи народни обичаји су везани за овај дан. Пред Савиндан се стока није смела водити на испашу због страха од вукова.

Један од најпознатијих народних веровања везаних за Савиндан односи се на грмљавину. Како се Свети Сава сматрао не само заштитником српске земље већ и неба, у народу је остало веровање да ако загрми на Светог Саву десиће се неки важни догађаји у земљи.

Један од таквих догађаја описан је управо у народној песми „Почетак буне против дахија“ из 1804. године.

Сава је за српски народ исто што и Мојсије за Јевреје. Верује се да где год је Сава штапом дотакао камен да је ту потекла лековита вода. Отуда и бројни лековити извори и носе његово име.

Почетак празновања Светог Саве

Прослављање успомене на великог српског просветитеља започето је још у време Отоманске владавине. Први писани траг о прослави Светог Саве као школској слави забележен је 1734. године. Временом је празник прерастао у опште народну свечаност.

Кнез Милош је наредбом од 5. фебруара 1827. године прогласио Дан Светог Саве за нерадни. Онима који не би тог дана дошли у цркву или дућан затворили одредио да „не само глобу цркви плате, но и апсом и телесном казном каштиговани буду“ – гласила је тадашња наредба Кнеза Милоша.

Званично је установљен као школска слава одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за заштитника свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара у свим школама најсвечаније прослављати.

Савиндан је прослављан све до 1945. године и доласка комуниста на власт. Поново је успостављен 1990. године.

У Црну Гору је овај дан уведен 1856. године за време владавине Кнеза Данила. Празник се прослављао све до 1945. године.

Погледајте још: Песме за Савиндан

Ко је био Свети Сава?

Свети Сава је био син великог српског жупана Стефана Немање. Рођен је 1169. године као Растко Немањић да би касније добио монашко име Сава. Свети Сава (Растко) временом је постао први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, утицајни дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник.

Као младић је жудео за духовним животом и зато је одбегао у Свету Гору. И сам Стефан Немања је за њим дошао у Свету Гору, замонашио се и умро као монах Симеон.

Свети Сава и његов отац установили су манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по српској земљи. Мирио је своју браћу, завађену око власти, мирио је Србе са њиховим суседима. Стварајући Српску цркву, истовремено је стварао српску државу и културу.

Разболевши се после службе на Богојављење, умро је 25. јануара 1236. године у Трнову за време бугарског цара Асена. Према записима из тог времена глас о смрти Светог Саве стигла је у Србију два дана касније, 27. јануара.

Краљ Владислав пренео је његове мошти у манастир Милешева 6. маја 1237. Касније их је турски велики везир Коџа Синан-паша оскрнавио и спалио на Врачару у Београду 27. априла 1594. године. Данашњи храм Светог Саве је саграђен на месту где су спаљене мошти Светог Саве.

Чланак Данас прослављамо Савиндан се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Погубљене Светог Јована Кртитеља

Свети Јован је јавно осудио и цара Ирода Антипу који је преотео жену свом брату Филипу. Царица Иродијада је, каже предање, наговорила кћерку Салому да од Ирода затражи главу Јованову. Занесен Саломином игром, Ирод је наредио погубљење Јована Крститеља. Изузетно је поштован у хришћанском свету. Сматра се заштитником Малте, Јордана као и великог броја градова широм света. У народу постоји обичај да се људи на данашњи дан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Његово име веома често и православци и католици дају својој деци. Десна рука Светог Јована, којом је крстио Христа, одувек је чувана као највећа светиња, а сада се налази у Цетињском манастиру

Прочитајте: Пут руке Св. Јована Крститеља до Цетињског манастира

Ова реликвија није једина у Српској православној цркви ван Србије. У Црној Гори се чувају мошти Василија Острошког и рука Светог Саве.

Чланак Данас се слави Јовањдан и стварају кумства се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Празник Богојављење

Богојављење је један од највећих хришћанских празника. Сматра се да су се у том тренутку крштења први пут заједно појавили, Отац, Син и Свети Дух, чиме је по први пут објављена тајна Свете Тројице симбола вере.

Ноћ уочи празника, по народном веровању, отварају се небеса и на њима се указује Бог. По веровању потребно је замислити жељу у богојављенској ноћи.

На данашњи дан се у црквама и храмовима освећује вода коју народ узима и носи кућама. Верује се да освећена водица има духовна и лековита својства. Ова вода се неретко чува током целе године.

Богојављенска водица

На дан Крстовдана, а уочи Богојављења, тако и током самог празника, након литургије обавља се свечано освећење воде у унутар храма или на дворишту храма. Ова посебно посвећена вода затим се доноси кући, где се чува као свето благо које никада не губи своју моћ. Користи се за поливање дома ради очишћења и заштите од демонских сила и других нечистих енергија. Током целе године, људи је пију ради исцељења, заштите од болести, ослобађања од злих страсти, као и за опрост грехова, прочишћење душе и тела.

У прошлим временима, труднице су конзумирале Богојављенску водицу с надом да ће им помоћи да се „отворе попут неба на Богојављење“ и да ће порођај проћи лакше. Ова посебна вода такође се сипала у бунар како би се очистио уколико би у њега упала нека животиња. У доба када болесници нису могли присуствовати причести у цркви, освећена водица им се давала као духовна подршка.

Обичаји за Богојављење

На Богојављење, верници поздрављају једни друге речима „Бог се јави“, на шта се одговара са „Ваистину се јави“. Као и код осталих празника, Богојављење је обавијено различитим обичајима који га прате. Према обичајном календару, ових дана почиње период погодан за венчања.

Традиција пливања за Часни крст и извлачења крста из река и језера одржава се у многим крајевима. Пре десетак година, међу Србима је поновно оживљен стари обичај бацања крста у реку, а младићи и девојке се такмиче како би били први који ће га ухватити.

Постоји веровање да ће младе девојке на богојављенску ноћ на небу угледати лик особе за коју ће се удати.

У неким крајевима младе девојке месе по четири лоптице од теста. У три ставе папирић са именима својих симпатија, а један оставе празан. Затим се те лоптице убаце у кључалу воду и која прва избије на површину, она носи папирић са именом љубави те девојке. Уколико је испливала празна лоптица, значи да девојка још није упознала свог суђеног.

Време за Богојављење

Веровало се и да време на Богојављење предсказује каква ће бити година. Уколико буде јак мраз или пада снег, година ће бити родна. Ако пак, буде ведро, биће сушна година. Уколико 19. јануар буде кишовит, целе године ће бити доста кише.

Прочитајте и ово: Цитати и поуке светог Серафима Саровског

Чланак Бог се јави, Ваистину се јави – данас славимо Богојављење се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Празник се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордан.

Крстовдан се слави увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.

У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног крста, на којем је на Голготи разапет Исус Христос.

У православним храмовима на Крстовдан се служи литургија Светог Јована Златоустог, уз освештање воде, које прати празнично богослужење. Крстовданска водица се после освештања дели верницима. Према обичају у народу вода се ради здравља чува у кућама.

Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вернике, без обзира на који дан у недељи „пада“.

Прочитајте и ово: Рука светог Јована Крститеља се данас налази у једном српском манастиру!

У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.

Чланак Данас се слави Крстовдан – ево шта треба да знате се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Листа са песмама о светом Сави за Савиндан.

Химна Светом Сави | Свети Сава (В. Илић) | Светом Сави (М. Поповић Шапчанин) |
Молитва Светитеља Саве (Б. Стефановић) | Речи Светог Саве (владика Николај) |
На Врачару (С. Лазић) | Српска Слава Свети Сава | На Светога Саву |
Жеља Светог Саве | Сузе Светог Саве (Ј.Ј Змај) |
Пред иконом Светог Саве (А. Шантић) | Растко (С.Р. Милосављевић)

Химна Светом Сави

Ускликнимо с љубављу светитељу Сави
Српске цркве и школе светитељској глави.
Тамо венци тамо слава где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби, песму и утројте!

Благодарна Србијо, пуна си љубави
Према своме пастиру Светитељу Сави.
Цело Српство слави славу свога оца Светог Саву.
Појте му Срби, песму и утројте!

С неба шаље благослов Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби с мора и Дунава.
К небу главе подигните Саву тамо угледајте.
Саву српску славу, пред престолом Творца!

Да се српска сва срца с тобом уједине,
Сунце мира, љубави, да нам свима сине,
Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози,
Почуј глас свог рода, Српскога народа!

Пет векова Србин је у ропству чамио
Светитеља Саве име је славио.
Свети Сава Србе воли и за њих се Богу моли.
Појте му Срби, песму и утројте!

Кад сте јуче, мила децо, сви радосни били,
чистом душом свете песме угоднику вили,
песме вили на његову и на своју дику,
Светом Сави, српског рода првом просветнику,
на ме паде, не знам зашто, нека брига љута,
уздан`о сам тога дана неколико пута.

Сећ`о сам се црна мрака и борбе крваве,
па сам глед`о у икону Светитеља Саве.
Одвеле ме брижне мисли до оних крајева
где још ни сад српској деци српске школе нема.
Како је то њима тешко лутати по тами,
у туђини, у несвојти видети се сами.

Благо вама, мила децо, којима се даје
да у свакој драгој школи прибирате знање!
Где с језиком миле мајке свака врлост буди,
где с` учите да будете и Срби и људи.

Штујте школе као темељ будућности праве,
црпску школу к`о аманет Светитеља Саве.
Благо вама идућ, к знању по српскоме путу,
ал, ја плачем кад год видим грану откинуту.

Повратак на врх

Свети Сава (Војислав Илић)

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
на капији затвореног светогорског манастира?
„Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата,
седи оци, калуђери, отвор`те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
клонуло је моје тело, уморне су моје ноге –
ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
и сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата
и примите царског сина ко најмлађег свога брата“.

Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави,
са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.

Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
али чело узвишено божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.

Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.

Повратак на врх

Светом Сави (Милорад Поповић Шапчанин)

Оставио бабов замак и варљиве дворске сјаје,
отишао с духовници у незнане туђе краје.
На атонској испосници, у иночкој црној ризи,
проводио дане дуге у молитви и подвизи.

Срце ти је за род било, чистоћом си вере сјао,
милом роду и Господу на службу си себе дао.
Међу браћом утулио жесток пламен борбе личне,
поставио главе Цркви и темеље непомичне.
Отрок, себар и властелин пред тобом су били равни,
сви чланови једног тела неразлучни, пуноправни.

Беседама твојим, оче, трептала је света Жича.
Ах, што стара, хладна, не зна да их твојој деци прича.
Око собе скупљао си децу малу, српску наду,
учио их речи Божјој, ситној књизи, светом раду;
Сејао си те њивице једрим зрном Божјих слова,
а жетву си ишчекив’о од Божјега благослова.

О, научи и нас слабе узор- Србе, свече врли,
васпитати и учити, вршит’ пос’о неумрли;
одрицат се таштих части, крст терета сносит` вољно,
а у грудма вазда носит` срце чисто, задовољно…

Повратак на врх

Молитва Светитеља Саве (Будимир Стефановић)

Пред престолом Свевишњега Свети Сава Бога моли,
Бога моли, сузе рони и овако он говори:

„Род је српски драги Боже, у последње ове дане
Тешко Теби сагрешио, од Тебе се отпадио.

Али имај јоште срца која Ти се, Боже моле:
То су деца, деца српска, она Тебе, Боже воле.
Старији су занемогли, срцем својим отежали,
А деца су химне Теби понајлепше испојали.

И за њих се, Боже, молим:
– Дај им, Боже, снаге нове
Да обнове цркву српску,
Твоју славу на векове.“

Повратак на врх

Речи Светог Саве (Свети владика Николај)

И ја дете бејах, знадох за весеље
Са децом се играх, љубих родитеље,
Ал, кад видех децу горко уплакану
Где мајци ил’ оцу иду на сахрану,
Од бола се стресох, и ја пролих сузе:
– Ко то малој деци родитеље узе?
– То их Творац узе, одговор ми, дође.
Ја убрисах сузе, и жалост ме прође,
Прилепих се срцем Оцу небескоме
Са љубављу већом него земаљскоме.
И ја младић бејах у друштву младића
Окружен и ласкан китом од племића.
Јесте младост красна, ал’ окове кује,
У страст окована страстима робује.
Млад се човек спрема и на мегдан хити
Замишљен како ће другог победити.
Све ово видећи ја ћу себи рећи:
– Ко победи себе, јунак је највећи.
Зато мегдан себи ја од себе створих
И посебним кључем небеса отворих.
И ја старац бејах, са старцима ходих,
Разговоре слушах, разговоре водих.
Зачудих се многим на ивици гроба
Где се хвале собом из прошлога доба.
Удови од жена ал’ не од сујете

Мало неки од њих“ смрти да се сете:
А ја себи викнух: смрт је близу сада,
Прошлост су ти греси а будућност нада,
С покајањем хитај док су живе кости,
С дисањем се моли: Господе, опрости!

Повратак на врх

На Врачару (Стеван Лазић)

Надвио се облак густи сву Србију да опусти,
и само се небо, љути а Србија – стрепи, ћути.

На Врачару ватра гори,
ватра гори, бес се ори,
а Србин се с душом бори.
Ко ће сили одолети?
Ко ће боле преболети?
Светиња се српска ништи,
у Србина срце пишти:

„Авај, срце Обилића!
авај, снаго Краљевића!
гдје си пуста да у маху
крај учиниш овом страху?

Вишња сило, твоја правда
Србима је крепка нада,
пусти грома ватренога,
смлави створа пакленога,
да пред лицем Створитеља
не сажиже Светитеља!

Тако Србин себи збори,
њега љута боља мори;
ватра гори – Синан виче:
„Гори, гори, свештениче!“
то си од нас заслужио
што си рају просветио,
па на свога господара
смело диже свог ханџара
и за веру вољно гине,
убојити каурине;
још се не да у синџире
брани своје манастире.

А сад српски свече Саво,
што си Србима школе даво,
нема теби више трага
пашће твога рода снага.

Ватра гори… Синан виче
„Гори, гори, свештениче!“
Сава згори… ал Синану
у памети с’ вако ствара:
стао Сава сред олтара,
па Србима проговара:
„Не бојте се, децо мила,
што вас кињи врашка сила:
мртвом телу ко се свети
том и празна сенка прети.
Ништаве су људске страсти
код Божије вечне власти.
Ја остајем у свом роду
док војује за слободу,
док му црква срце блажи
докле дух му школа снажи,
Продужите моја дела
ма каква вас беда срела:
то ће Српство просветити
па и мене осветити.

Повратак на врх

Српска Слава Свети Сава

Данас широм белог света,
свугде где се српски збори,
„Ускликнимо Светом Сави“
побожна се песма ори.
Данас свака српска кућа,
уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
и зелене венце плете.
Данас Срби, сви и свуда,
славе једну исту славу:
прослављају светитеља
свога српског – Светог Саву.

Повратак на врх

На Светога Саву

Малено сам ђаче, малено ми знање:
тек сам упознала буквар и читање,
али већ знам и ја за Светога Саву
и разумем лепо данашњу прославу.
Свети Сава беше син краљевске крви;
велики учитељ, просветитељ први;
он је отварао прве цркве, школе
и учио Србе да се Богу моле.
Зато цело Српство данас славу слави
и с љубављу кличе Светитељу Сави,
па му и ја кличем, иако сам мала:
„Светитељу Саво, слава ти и хвала!“

Повратак на врх

Жеља Светог Саве

Двадесетог овог века
Свети Сава на нас чека.
Са висине он нас гледа,
Где брат брату мира не да,
Па се моли Вишњем Богу
Да нам даде љубав, слогу.
Он позива браћу милу
Да чувају српско славље
И да држе православље.
Да се српски језик шири,
Да се брат са братом мири,
Да се слави српска слава
То нам жели Свети Сава.

Повратак на врх

Сузе Светог Саве (Јован Јовановић Змај)

Пало иње, ал` не пало само,
С њим падоше сузе са небеса
Нико не зна сузе чије ли су,
Само знаде проигуман Павле:
То су сузе светитеља Саве.
А што плаче, за невољу му је:
Неће Боже да га пусти доле,
Да зачини попу поповање,
Да олакша школо школовање.

Још му вели Боже Саваоче:
„Саво, сине, не хај за Србине.
Њин си био, њих си просветио,
Ако су ти запамтили речи
Њина срећа, ничија несрећа.
Ако су се њима оглушили,
Јадни били, сваком робовали,
Међ собом се трли и поклали,
Сами себи гроба ископали!“

Повратак на врх

Пред иконом Светог Саве (Алекса Шантић)

На истоку зора плава
Првим зраком просијава,
Из ложнице ја устадох,
Пред икону дивну стадох
Светитеља Саве, наше српске славе.

Скрстих моје руке двије,
– Млађано ми срце бије,
Па из чистог осјећаја,
С душом мојом што се спаја,
Молитву сам дао, и њу отпјевао:

„Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Подај Србу снаге, моћи,
Избави га црне ноћи,
Нек му сунце сја, молим ти се ја!

Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Дај слободу Србу твоме,
Уклони му с главе громе,
Силом твојом дај робовању крај!…

Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Братства мржњу, опачину,
Сори, створи у прашину,
Нек их љубав води, нек се слога роди.

Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Нек се братске душе сплету
Па нек дижу школу свету
Рад порода свог, што им даде Бог.

Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Убриши нам мајци сузе,
Дај јој спокој, што јој узе,
Онај тужни дан, тужни Видовдан!

Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Укр’јепи ме силом млада,
Дај ми воље, дај ми нада,
Срцу свјежи жар, прегнуће и мар!“

Повратак на врх

Растко (Светолик Р. Милосављевић)

На сјајном двору Немање Стефана
напоредо расла три јуначка птића,
три премила сина Великог жупана,
три изданка моћне лозе Немањића.

Убојно оружје и хатови гојни
и безброј забава из витешких дана
беху пратиоци вазда нераздвојни
два старија сина Великог жупана.

А најмлађи Растко, божанствено дете,
младу душу своју нечим бољим снажи:
кљиге и молитве, богомоље свете
и друштво побожних калуђера тражи.

У његовом срцу пуномо светог жара,
једна сјајна мис`о родила се била:
да вером у Бога, који чуда ствара,
најпре се подиже отаџбина мила.

И та га је мис`о, ко звезда водиља,
одвела са двора где сан поста јава,
и једнога дана довела до циља:
да од Растка буде славни Свети Сава.

Повратак на врх

Чланак Песме о Светом Сави се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Ко је био свети Серафим Саровски?

Рођен у породици имућних људи, у Курску у Русији 19. јула 1759. године. На крштењу је добио име Прохор.

Кад је навршио 17 година, мајка га је послала да се посвети монашком животу. На растанку му је наводно поклонила мали крст, од кога се он никада није одвајао.

Најпре је отишао у кијевско-печерску лавру, а потом га је старац Доситеј упутио да се спашава у саровској пустињи.

Угледајући се на неке манастирске старце, са благословом свог старца, у слободним часовима повлачио се у густу шуму ради молитвеног усамљеничког тиховања. Средом и петком није ништа јео, а у друге дане само једном дневно.

Прохор се 18. Августа 1786. године, удостојио подстрига у монашки образ, при чему доби име Серафим.

Прочитајте и ово: Најлепше поуке и цитати оца Тадеја

Увек у једној истој одећи, зими је скупљао грање, лети чувао пчеле и радио у својој малој градини. Уз велике телесне трудове, даноноћно је појао тропаре и црквене песме, и предавао се узвишеним радовима ума и срца. Пуно је читао, нарочито Свето писмо. Хиљаду дана и ноћи на гранитом камену произносио је из дубине душе царникову молитву: „Боже, милостив буди мени грешноме!“

Добивши од Бога благодатне дарове: прозорљивости, чудеса и исцељења, а по вољи Свевишњега поче ступати у разговор са посетиоцима. Његове речи, пренете неком особеном љубављу и препуне неке тихе, животне власти, загреваху срца, чак и она окорела и хладна. С великом љубављу лечио је све душевне и телесне болести.

Толико је био познат и вољен да је дневно долазило скоро по две хиљаде људи дневно на лечење или савете, или само за благослов. Одликовао се великом смерношћу. Када га је сав свет славио, он је себе називао „убоги Серафим“.

Прочитајте: Петар Мамонов: у гробу нема џепова. Што си сакупио у души, са тим ћеш и лежати!

Старац Серафим је 14. јануара  (2. по јулијанском календару) 1833. године завршио свој живот на земљи, у својој обичној белој подраси, клечећи на коленима на свагдашњем месту својих милитвених подвига, пред иконом Божје Матере “ Умилење“. О врату му је висио мали крст са распећем. Руке су му биле прекрштене на грудима.

„Промени себе, променићеш хиљаду њих око себе“, једна је од мудрости овог светитеља и чудотворца.

ПРОЧИТАЈТЕ: ПОУКЕ И ЦИТАТИ СВЕГО СЕРАФИМА САРОВСКОГ

Чланак Данас се прославља Свети Серафим Саровски – велики руски светитељ и чудотворац се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.