Petar Perić, iz milošte nazvan Pera, prosečan je čovek u Srbiji kojeg svi znaju imenom i karakterom, ali niko ne zna tačno ko je on.
E taj Pera Perić je kršten u pravoslavnoj Crkvi i proslavlja krsnu slavu. Zove mnogo gostiju. Sveća gori na stolu, tu je i pogača i sve što sleduje, osim posne hrane. Na dan krsne slave niko iz porodice ne ode na Liturgiju, niko se Bogu ne pomoli, niko ne zna ko je uopšte svetitelj kojeg proslavljaju kao krsnu slavu.
I tako, pored pedeset zvanica u dom za krsnu slavu, Hristos ostaje iza vrata, čekajući i Njega neko da zovne.
Pera Perić nekad ode ispred crkve da se gura za badnjak , da može da ga stavi na branik automobila. A nekad ode zorom u obližnju šumu, napije se sa drugarima i pojačava patriotske pesme ceo dan, nastavljajući sa pićem.
Tražiće od malog komšije da mu prvi dođe u kuću kao položajnik (mora biti muško dete!), i ovlaš će se krstiti dok zaseca uši prasetu, zadovoljan što drži stare običaje i što je dosledan pravoslavac. Neće znati kakve veze sa njim ima to što se tamo neki Isus rodio, a ni Hristos se njemu neće nametati.
Pera Perić neće zaista nikad verovati u život posle smrti i smatraće to „popovskim pričama“, iako će umeti da prepozna Božiju osvetu ako je ko radio na crveno slovo. Nikad se neće zaista iskreno pomoliti Bogu jer nema toliko snažnu veru da ga On čuje (ima čak i sumnju da Bog uopšte i postoji), ali će posebnu pažnju posvetiti svakodnevnim ritualima i sujeverjima („valja se“).
Ljude će deliti na pravoslavne i sve ostale, na Srbe i sve ostale, iako će se neki naći u posebnim kategorijama (kao naši istorijski neprijatelji i prijatelji). Stvari će rešavati „preko veze“, posao otaljavati, komšiji uvek nešto zamerati.
I onda, kad ga neka muka snađe, uvek je prvo što će reći: „Šta sam ja Bogu zgrešio?“ Mislim da će tako postupiti i na Strašnom sudu, kad Hristos postavi revnosne ljude s desne, a one koji nisu ništa učinili s leve strane.
Pročitajte: Kako to da Bog postoji a toliko nesrećnih i zlih na svetu?
I naš Pera Perić neće pitati baš ono „Kada te videh gladna, žedna, bolesna da ti nisam učinio?“. Ma ne. On će pitati: „Šta sam ja Bogu zgrešio?“ Jer će do samog kraja ostati čvrsto ubeđen da je dobar čovek i da zaslužuje sve najbolje.
A Bog će odgovoriti: „Ma ko si ti, čoveče?“
Jer, vidite, mislim da ni sam Bog ne zna ko je zaista Pera Perić, čovek koji se toliko stopio sa masom da se jedva može nazvati ličnošću. On se, prosto,nije ostvario kao osoba. Nije se otvorio ni prema Bogu, ni prema drugom čoveku. A kad nema jedinstvenog, iskrenog susreta, nema tu ni osobe. I zato nije čudo što ga svi mi znamo, a ujedno, niko ga zaista ne zna.
Pročitajte i ovo: 7 duhovnih zakona koji menjaju vašu sudbinu.
I tako će ovaj Pera Perić, i svi ostali njemu slični, suviše kasno uvideti da njihove lampe nisu napunjene, da im životi nisu bili ispunjeni, i sve što će im Hristos reći biće jedno tragično: „Zaista vam kažem, ne poznajem vas“ (Mt.7,12)
Ne budite Pera Perić.
Osim ako vam to nije zaista ime.
Nemojte me tužiti za povredu časti, samo sam se poslužio Vašim imenom kao metaforom.
Ali ne budite opšta pojava, ne budite Pera Perić, budite slovesne ličnosti.
