Манастир Бошњане

Манастир Бошњане је смештен изнад истоименог села, недалеко од Варварина (Расински округ). Овај манастир је посвећен Светом Луки и припада епархији Крушевачкој.

Историја манастира Бошњане

Основан је у време кнеза Лазара крајем 14. века, а према народном предању првобитни манастир је сазидан на месту насеља из римског периода које се звало Дренац или Буковац.

Много записа о манастиру не постоји али топоними Грчка коса, Грчка ћуприја и Грчки поток у околини, можда указују да су првобитни манастир крајем 14. и почетком 15. века насељавали монаси синаити, пристигли са византијског простора.

Током турских освајања и долазака на ове просторе манастир је угашен а све грађевине срушене и уништене. За време српских буна током 19. века у овим крајевима је страдало много народа.

Благословом епископа шумадијског Саве, 1990. године започета је градња манастира Светог Луке, који је 21. јула 1996. године завршен и освећен. Саграђен је по угледу на Христову цркву у Витлејему. Манастир је подигнут из темеља за време старешинства монахиње Макрине Мајсторовић, тако да је до 2002. године био женски, да би од тада, доласком архимандрита Алексеја (Богићевића) за настојатеља, постао мушки.

Монах и пророк Гаврило

У манастиру је живео и подвизавао се један од највећих пророка свог времена, монах – Старац Гаврило Антонијевић. Монахиња Макрина (Мајсторовић), као и још неки верници, били су сведоци испуњавања пророчких речи старца Гаврила. Због тога би упозорења старца Гаврила требало схватити озбиљно, као сигнал за покајање народа.

Старац је рекао да ће, ако не дође до покајања, „Србију распарчати на делове. Отцепиће  Војводину, Косово, Санџак и Црна Гора ће делом Албанија бити. Њима ће бити дана, даће се њеном народу, Албанцима, Шиптарима, на коришћење, наши неће тамо смети ни живети. И тамо ће наше светиње рушити. А свет ће их подржавати, исти они који су нас и бомбардовали. Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће се посебно, свака отцепљена јединица имаће своје центре за све.“

Манастирски комплекс ограђен зидом данас чине манастирски храм, звоник са капелама у основи и осам звона, те конак и летњиковац.