Манастир Павловац се налази на планини Космај у атару села Кораћици. Смештен је покрај Павловачког потога по коме је и добио име. Припада епархији шумадијској и посвећен је Светом Николи.
Историја манастира Павловац
Подигнут је крајем 14. века по наредби тадашњег владара Србије, деспота Стефана Лазаревића. Саграђен је од стране ученика чувеног Рада Неимара (Боровића) који је био деспотов дворски архитекта.
Дуго након пропасти деспотовине манастир је био у рушевинама. Обновљен је тек у другој половини 16. века. Верује се да је у њему Патријарх Арсеније Чарнојевић служио једну од последњих литургија након Велике сеобе Срба у Угарску 1690. године. Након одласка народа у великој Сеоби, монаси нису желели да напусте храм. Убрзо након тога монаси који су остали су убијени од стране Турака а манастир је разорен и спаљен.
Манастир Павловац је обновљен 1967. године. Манастирски комплекс састоји се од цркве, манастирског конака на јужној страни и рушевина летњиковца деспота Стефана Лазаревића, на северној страни од цркве.
Локација манастира Павловац
У близини манастира Павловца је село Марковац, где је деспот Стефан изненада умро 1427. године. Изнад манастира Павловца, поред пута налазе се камени саркофаг и чесма Стефана Лазаревића. Манастир Павловац је данас активан као мушки манастир. Смештен је на простору које је још познато и као Космајска Света гора.
