Manastir Sveta Trojica se nalazi oko 2km severno od grada Pljevalja u Crnoj Gori. Sagrađen je, najverovatnije, na temeljima starijeg manastira iz perioda Nemanjića.
Prvi ktitor bio je jeromonah Visarion, sa bratom Savom i sinom Nikiforom. Oni su najverovatnije početkom 16. veka, najkasnije 1573 godine sagradili crkvu, tj naos i oltarski prostor. Priprata je dograđena pola veka kasnije, a njeni ktitori su, Georgije sa sinom jeromonahom Ananijem i sinovcem spahijom Vojinom. Njihovi portreti su prikazani na zidu. Manastir je živopisan krajem 16. veka. Manastir nikad nije paljen i razaran od turske vojske.
Kivot Svetog Save
U manastirskoj crkvi, ispred ikonostasa sa desne strane, nalazi se kovčeg u obliku sarkofaga, gde se čuvaju brojne mošti poznatih i nepoznatih svetitelja. Ono što žalosti vernike jeste to da je ruka i štap Svetog Save nisu više u Pljevaljskoj svetinji, već su vraćene u Mileševu, gde su i bile od 1237. godine, kada je srpski Kralj Vladislav Nemanjić, mošti svog strica preneo iz Bugarske, gde je Sveti Sava preminuo godinu dana ranije.
Manastirska riznica Svete Trojice poseduje izuzetno vrednu zbirku zlatarskih radova.
Arhitektura Svete Trojice razlikuje se od manastira u regionu. Najstariji deo trojičke crkve je veoma neobičnog plana, stilski je neodređen, mada njena osnova vidljivo podseća na Srpsko-vizantijski stil 13. veka.
U manastiru se čuvaju nekoliko velikih svetinja: stopalo svete Tekle, deo moštiju Svetih Kozma i Damjana, okamenjeni ugrušak krvi svetij četrdeset sevastiljskih mučenika i sveštenomučenika. A posebno se poštuje pozlaćeni krst u koje su ugrađene čestic Časnog Krsta. Takođe se nalazi ikona Darohranilica, u narodu veoma poštovana, dar Ruskog cara ovom manastiru.
Samo mala ispravka.Nije crnogorsko-primorska mitropolija nego eparhija milesevska.