Под побачајем се подразумева убијање чеда у утроби мајке, разним средствима.
Пошто заметак има душу, Богом створену у трену зачећа, побачај се сматра убиством, и то најподмуклијим, јер се убија невин људски живот.
Овим се чином угрожава живот на земљи, јер се крши Божија заповест: „Рађајте се и множите се“!
Заповест која каже: „Не убиј“! Душе побачене деце, будући да су некрштене, не могу ући у Царство Божије, него чекају страшни дан Суда, када ће саме, пред праведним судијом Исусом Христом, оптужити родитеље који су их убили. Они не могу бити помињани на литургији, јер су некрштено и немају име. Потпуна одговорност остаје на родитељима.
Чак ни животиње не убијају своје младе! Какав ће одговор на Суду дати мајка детеубица, будући да је гора од звери на земљи? Иста казна следи оним супружницима који се разним средствима штите од зачећа, јер је њихова намера иста; да убијају чеда и да спрече зачеће Божијег саздања.
Родитељи побаченог детета, треба да се искрено покају за овај тешки грех и да издрже епитимију која им следи за убијен невини живот. Саветује им се да крсте или одгаје неко сиромашно дете, да посете неко свето место, да чине милостињу, да држе посто и сл.
Прочитајте и ово: Чудесно исцељење у Србији
Ивор: Књига: “ Поуке духовног спасења“ / Протојереј Ставрофор Богдан Симић;
