Ruku Svetog Jovana koja je krstila Isusa Hrista prvi hrišćani su poštovali kao veliku svetinju.
Kada je Ruka Svetog Jovana Krstitelja stigla u Srbiju?
Ruka Svetog Jovana Krstitelja dugo se nalazila u ruskoj carskoj porodici Romanov. Posle stradanja carske porodice Romanov, desna ruka Svetog Jovana našla se kod imperatorke Marije Fjodorovne, supruge imperatora Aleksandra Trećeg i majke poslednjeg ruskog cara Nikolaja. Ona je 1919. nekako uspela da izađe iz nove sovjetske države i da preko Krima stigne do Londona, odakle će se uputiti ka stalnom i sigurnom utočištu u Danskoj.
Kad je bila na sigurnom, u dogovoru sa mitropolitom Antonijem Hrapavickim, odlučila je da se ova svetinja preda kraljevskoj kući Karađorđevića. Ruku svetog Jovana u Beograd je, krajem dvadesetih godina prošlog veka, doneo Bagration Timuras.
U znak zahvalnosti kralj Aleksandar Karađorđević je Timurasu ponudio visok čin u jugoslovenskoj vojsci. Rus to nije želeo već je zahtevao da školovanje počne iz početka i prvo završi Vojnu akademiju. Kasnije je i postao oficir u kraljevoj gardi.
Prvih godina Ruka se nalazila u hramu starog dvora odakle je preneta u crvku na Dedinju.
Kada je počeo Drugi svetski rat, Ruka je preneta iz Beograda i sakrivena sa još nekim dragocenostima u manastir Ostrog. Kasnije je preneta u Cetinjski manastir gde se i dan danas nalazi.
Pročitajte i ovo: Niški hram čuva mošti čak 14 svetitelja
Istorijski put moštiju Svetog Jovana Krstitelja
Sveti apostol i jevanđelist Luka je obilazeći razne grade zatekao u gradu Sevastiju, mestu gde je bilo sahranjeno obezglavljeno telo svetog Jovana Preteče.
Kako ga je put navodio dalje u Antiohiju on je izrazio želju da sa sobom ponese i mošti velikog proroka, plašeći se da one ne budu spaljene od strane tadašnjeg rimskog zapovednika Julijana Otpadnika.
Sevastijci nisu hteli da se odreknu toga pa su Svetom Luki dali samo desnu ruku. Kada su tokom srednjeg vreka Arapi ovladali Antiohijom ruka je krišom preneta u Carigrad u crkvu vizantijskog carskog dvora posvećenu Bogorodici Farskoj. Tu se nalazila do 1484. kada su je zbog bezbednosti vitezovi Jovanovog reda preneli na Maltu.
Tokom Napoleonovih osvajanja osvojena je Malta. Tada jedini celovito očuvani deo moštiju Svetog Jovana Krstitelja 1798. godine dospeva u Rusiju u posed porodice Romanov.
Po naredbi vrha Ruske pravoslavne crkve, 1799. godine, novodobijene svete relikvije – desna ruka i tri delića časne glave Svetog Jovana Krstitelja – bile su prenete u Peterburg. Tamo su uz najviše ceremonije bile smeštene u veliki dvorski hram Svetog spasa, pored imperatorskog Zimskog dvorca.
Nakon pada Romanovih dugo se nije znalo gde se nalaze mošti. Mnoge priče su se provlačile. Jedna od njih krenula iz Španije po kojoj je navodno Gering došao do Ruke i lično je predao Hitleru.
Međutim, relikvija se sve vreme nalazila u Jugoslaviji.
Po završetku Drugog svetskog rata, jedan od kaluđera iz manastira Ostrog ispričao je novim komunističkim vlastima šta se nalazi u njihovim kelijama. U najstrožoj tajnosti kovčežić s rukom Jovana Krstitelja prebačen je u Cetinjski muzej. Tek 1968. godine jedan od policajaca koji je učestvovao u toj akciji, nošen grižom savesti, obavestio je igumana Marka, starešinu manastira, o tome gde se nalaze relikvije.
Danas postoji mnogo manastira koji tvrde da oni poseduju ruku, međutim veliki broj veruje da je upravo ruka koja je smeštena u Cetinjskom manastiru autentična.
Osim te relikvije u Cetinjskom manastiru se nalaze mošti Svetog Petra Cetinjskog i čestica Časnog Krsta.
