Danas vernici srpske pravoslavne crkve slave Đurđic. Ovaj praznik je posvećen prenosu moštiju svetog Đorđa iz Nikomidije (Turska) u grad Lidu u Palestini.
Pravoslavni Srbi svetog Đorđa slave dva puta godišnje. Osim već pomenutog Đurđica, sveti Đorđe (Georgije) se slavi i 6. maja (Đurđevdan).
Za razliku od Đurđevdana na kome je svetac prikazan kao konjanik koji sa kopljem ubija aždaju, na ikoni za Đurđic ovaj svetac je prikazan kao pešak u stojećem stavu sa kopljem i mačem u ruci.
O Svetom Đorđu (Georgiju)
Sveti Đorđe je rođen u maloj Aziji u uglednoj hrišćanskoj porodici. Kao dete je ostao bez oca pa sa majkom preselio u Palestinu.
Kada je odrastao, car Dioklecijan ga je postavio za vojnog zapovednika, a kasnije i za vojvodu.
Za vreme Dioklecijana organizovan je najveći progon hrišćana. Đorđe je na jednom saboru govorio protiv ovakvog odnosa prema hrišćanima, a tada je caru priznao da je i sam hrišćanin.
Zbog toga je car naredio da Đorđa stave na muke – osudio ga je na okove, tamnicu i strašna mučenja koja nisu promenila njegova ubeđenja.
Car je tražio od Đorđa da se pokloni pred kipom boga Apolona da bi mu poštedeo život. Iako je okupljen svet očekivao da će se Đorđe odreći Hrišćanstva, on je prišao statui Apolona i prekrstio je, našta se statua srušila, a sa njom i sve druge statue u hramu.
Videvši to, Dioklecijanova žena Aleksandra je viknula: „I ja verujem u Boga koji Đorđu daje toliku snagu.“
Car je zbog toga naredio da se Đorđu i Aleksandri odrubi glava. Pogubljen je 23. aprila po starom kalendaru ili 6. maja po novom 303. godine.
Poslednja želja pred smrt
Veruje se da je u noći uoči stradanja, sveti Georgije video Hrista, koji mu je na glavu stavio venac pobednika i rekao da će uskoro biti sa njim. Sveti Georgije je to snoviđenje ispričao svom slugi i zamolio ga da njegovo telo prenese u Palestinu, zavičaj njegove majke.
U vreme cara Konstantina hrišćani su u Lidu u Palestini sazidali hram sv. Georgija. Prilikom osvećenja hrama prenesene su i mošti svetitelja, nakon čega su se tu, po predanju, dogodila „bezbrojna čudesa“.
Sam taj hram je dva puta rušen, ali i obnovljen. Prvo rušenje se zbilo 1010. godine, a obnovljen je na sam praznik Đurđic, i zbog toga se ovaj praznik ponekad naziva i Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija.
Drugi put, hram su porušili muslimani u vreme trećeg krstaškog rata.
Obnovljen je 1872. godine. Danas se praznuje prenos moštiju sv. Georgija u grad Lidu Palestinsku.
Ta seoba moštiju u Palestinu, odakle mu je majka bila rodom i gde je imao veliko imanje koje je razdelio siromasima, bila je poslednja želja svetitelja pred smrt.
Neki od manastira koji su posvećeni svetom Đorđu: Manastir Rujan, Manastir Ajdanovac, Manastir Bijela, Manastir Bogovađa, Manastir Staro Nagoričane…
Molitva Svetom Georgiju
„Muke strašne izbegao nije, divni Velikomučenik Sveti Georgije. Sve zemaljsko on prezre i odreče, da Carstvo Nebesko večno steče.
Videlo je u tami što nam svima sija, slava divnog Velikomučenika Georgija. Duša naša smerno blagodari, zastupnika takvog što nam Bog podari.
Svakom ko pomoć i spas od njega zatraži, ime svetoga ljubav i veru osnaži. Zato se tebi u muci molimo, i tvoje pomoći vapijući prosimo. Usliši i sada molbe naše nevoljne, molitve primi skromne, dragovoljne.
Neka zastupništvo tvoje za nas ne bledi, ne ostavi nas u nevolji i bedi. Čuj glas napaćenog našeg roda, seti se srpskoga naroda. Da nam dušman više ne preti, pomozi nam Georgije Sveti“.
Izvor: mondo.rs
 u grad Lidu u Palestini.){kind=link}