Стефан Драгутин Немањић је син Стефана Уроша Првог и Јелене Анжујске. Био је краљ Србије од 1276 до 1282, и краљ Срема од 1282 до 1316.
Владавина краља Драгутина
Краљ Драгутин је релативно кратко владао Србијом. Побунио се против очеве централизације државе. Збацио га са власти уз помоћ Угарске и завладао Србијом 1276. године.
Драгутин је поделио државу на три дела. Краљица Јелена Анжујска је владала областима: Зета, Требиње, Плав и Поибарје. Милутин, Драгутинов млађи брат, је владао јужним делом државе, а Драгутин већим северним делом. Ступио је у антивизантијску коалицију са Карлом I Анжујским, краљем Сицилије.
Приликом јахања поред града Јелаче сломио је ногу. Након тог догађаја дошло је до Дежевског споразума у коме је престо предао брату Милутину који се обавезао да ће га после његове смрти наследити Драгутинови потомци.
Много је помагао цркву и живео строго, готово испоснички. Неке од задужбина краља Драгутина су: Радовашница код Шапца, Троноша код Лознице, Ћелије код Ваљева, Рача на Дрини, Папрача код Зворника, Тавна код Тузле, Липље код Бања Луке и други. Подигао је и цркву светог Ахилија у Ариљу где се и данас чува његов портрет из 1296. године.
Пре смрти Драгутин се замонашио и добио име Теоктист. Његов омиљени духовник био је старац Галактион са Јордана.
Остатак живота провео је живећи испоснички и чинећи многа добра дела. Бринуо је чистоти вере и многе неверне обратио у хришћанство. По својој жељи сахрањен је у манастиру Ђурђеви Ступови.
