Данас прослављамо Савиндан

Данас се празнује Дан Светог Саве (Савиндан) у знак сећања на првог српског просветитеља. Овај празник је проглашен за школску славу па га многе школе у Србији и Републици Српској прослављају.

Савиндан се у школама обележава радно али без наставе уз разне школске активности, одлазак у цркву и подсећање на првог српског архиепископа и утемељивача образовања у нашем народу.

Легенде и народни обичаји на Савиндан

Многи народни обичаји су везани за овај дан. Пред Савиндан се стока није смела водити на испашу због страха од вукова.

Један од најпознатијих народних веровања везаних за Савиндан односи се на грмљавину. Како се Свети Сава сматрао не само заштитником српске земље већ и неба, у народу је остало веровање да ако загрми на Светог Саву десиће се неки важни догађаји у земљи.

Један од таквих догађаја описан је управо у народној песми „Почетак буне против дахија“ из 1804. године.

Сава је за српски народ исто што и Мојсије за Јевреје. Верује се да где год је Сава штапом дотакао камен да је ту потекла лековита вода. Отуда и бројни лековити извори и носе његово име.

Почетак празновања Светог Саве

Прослављање успомене на великог српског просветитеља започето је још у време Отоманске владавине. Први писани траг о прослави Светог Саве као школској слави забележен је 1734. године. Временом је празник прерастао у опште народну свечаност.

Кнез Милош је наредбом од 5. фебруара 1827. године прогласио Дан Светог Саве за нерадни. Онима који не би тог дана дошли у цркву или дућан затворили одредио да „не само глобу цркви плате, но и апсом и телесном казном каштиговани буду“ – гласила је тадашња наредба Кнеза Милоша.

Званично је установљен као школска слава одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за заштитника свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара у свим школама најсвечаније прослављати.

Савиндан је прослављан све до 1945. године и доласка комуниста на власт. Поново је успостављен 1990. године.

У Црну Гору је овај дан уведен 1856. године за време владавине Кнеза Данила. Празник се прослављао све до 1945. године.

Погледајте још: Песме за Савиндан

Ко је био Свети Сава?

Свети Сава је био син великог српског жупана Стефана Немање. Рођен је 1169. године као Растко Немањић да би касније добио монашко име Сава. Свети Сава (Растко) временом је постао први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, утицајни дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник.

Као младић је жудео за духовним животом и зато је одбегао у Свету Гору. И сам Стефан Немања је за њим дошао у Свету Гору, замонашио се и умро као монах Симеон.

Свети Сава и његов отац установили су манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по српској земљи. Мирио је своју браћу, завађену око власти, мирио је Србе са њиховим суседима. Стварајући Српску цркву, истовремено је стварао српску државу и културу.

Разболевши се после службе на Богојављење, умро је 25. јануара 1236. године у Трнову за време бугарског цара Асена. Према записима из тог времена глас о смрти Светог Саве стигла је у Србију два дана касније, 27. јануара.

Краљ Владислав пренео је његове мошти у манастир Милешева 6. маја 1237. Касније их је турски велики везир Коџа Синан-паша оскрнавио и спалио на Врачару у Београду 27. априла 1594. године. Данашњи храм Светог Саве је саграђен на месту где су спаљене мошти Светог Саве.