Данас верници обележавају дан светог Марка (Марковдан), дан посвећен једном од четири писца јеванђеља.
Ко је био Свети Марко
Апостол и јеванђелиста Марко (Јован Марко) био је син богате жене Марије, која је била пријатељ хришћанима, један је од апостола (ученика) Исуса Христа и аутор првог јеванђеља.
Марко је био сапутник и помоћник апостола Петра, који га је у својој првој посланици назвао духовним сином.
Када је Марко био с Петром у Риму, верници су га замолили да им напише о спасоносној науци Исуса Христа, његовим чудима и животу.
Тако је Марко написао јеванђеље, које је видео и апостол Петар, један од првих 12 Христових ученика, и посведочио да је истинито.
Петар је Марка поставио за епископа и послао га у Мисир да проповеда. Мисир је у то време притискао густи мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатања и злобе.
Свети Марко је, уз Божију помоћ, успео да посеје семе Христове науке по Ливији, Амоникији и Пентапољу.
Из Пентапоља је дошао у Александрију, где је засновао хришћанску цркву и поставио епископа, свештенике и ђаконе. Због тога се сматра оснивачем Цркве у Александрији. Уморен од незнабожаца сахрањен је био у Александрији. Године 828. његово тело украли су млетачки трговци и однели га у у Венецију где данас лежи његов саркофаг у цркви светог Марка.
Обичаји у вези са Марковданом
Српски сељак на Марковдан није излазио на њиву нити радио у пољу јер је страховао да ће га Свети Марко казнити олујом, градом и громовима.
По народном веровању, ако је на Ђурђеван неко дочекао јутро у постељи или му је тог дана неко предао сан – што је значило да ће током целе године бити дремљив, а можда и болешљив – тај треба да одспава и на Марковдан, па ће се тако „излечити“ од поспаности и болести.