Павле Препрости је био ученик аве Антонија Великог. Он је оцима испричао овај догађај.
Једном дође он у манастир ради посете и поуке браће. После обичних поздрава, они се упуте у цркву на молитву. Он стане код улаза и посматрао је сваког брата који је улазио. Имао је дар прозорљивости и видео је свачију душу, као што ми видимо лице један другога.
Сви су улазили светла и радосна лица. Са сваким је ишао његов анђео чувар, радостан, и весео. Али наишао је један монах са црним лицем. С обе његове стране ишли су демони, држећи га чврсто, удевајући узду у његове ноздрве. За њим је ишао његов анђео чувар и плакао. Кад је то видео, и Павле је горко заплакао. Браћа су се уплашила да није видео неку општу неуредност у манастиру, па због тога плаче. Запитали су га зашто плаче и понудили да уђе унутра, али он није хтео, него је остао пред улазом.
По свршетку молитвословља, браћа почну да излазе из цркве. Павле је пажљиво посматрао свакога, да види у каквом душевном стању сваки излази из цркве. И гле чуда! Монах чије је лице било црно, излази из цркве са светлим лицем, а поред њега анђео чувар, весео и радостан, док су зли духови ишли за њим.
Прочитајте и ово: Древна „црвена“ црква у Бугарској једна је од најстаријих у Европи
Павла обузме усићење и он у радости почне гласно да слави Бога, говорећи: “ О неисказаног милосрђа и доброте Божје! Како су велика чудна дела Господња, достојна највећег дивљења! Поклонимо се ономе који хоће да се сви људи опасу и до познавања истине дођу.
На глас Павлов стекла се сва браћа, којима се он испричао шта је видео. После тога замолио је брата, коме се ова промена догодила, да им објасни шта се то са њим у цркви десило.
Брат је испричао да је он велики грешник, дуго се времена предавао блуду. А сад у цркви, кад је чуо како Бог кроз пророка Исаију говори грешницима:“ Умијте се очистите се, одбаците зла дела душа ваших пред очима мојима научите се добро чинити. И ако греси ваши буду као пурпур, као снег убелићу их. И ако хоћете, и послушате ме, добра земаљска јешћете.“– он се искрено покајао и замолио Бога да му опрости, а обећао је да више неће грешити.
Чувши то браћа су ускликнула: Умножише се дела Твоја Господе, се си премудро створио!
Извор: “ Азбука спасења“ /Протојереј Живан Маринковић
