Манастир Боговађа је женски манастир који припада Епархији ваљевској. Налази се у селу Боговађа удаљеном 6 километара од Лајковца. Порекло назива манастира има два тумачења. Прво је да је Бог тај који вади из невоље – ,,Бого Вађа“ а друго по извору лековите воде, познате као „Богова вода“ која је према народном веровању помаже у лечењу разних болести, посебно очију. Манастир је посвећен Светом Георгију.
Историја манастира Боговађа
Не постоје тачни подаци када је првобитна црква подигнута, нити које био ктитор. Претпоставља се ипак да је Деспот Стефан Лазаревић почетком XV века могао бити ктитор првобитног манастира Боговађе.
По народном предању у Боговађи се упокојио син Деспота Ђурђа Бранковића, Гргур Слепи као и монах Герман 1458. годину дана пре пада Српске Деспотовине. Управо се са падом деспотовине догодило прво разарање овог манастира.
1545. године отац Мардарије из Бијелог Поља је обновио овај манастир, о чему сведочи писани запис на једној страници такозваног ,,Дабиног јеванђеља“ које се чува у овом манастиру. Тадашњи ктитори су били кнезови Јован и Павле Велимировић, спахије из села Јабучја. У запису се наводи да се црква подиже у славу и похвалу Светом и Славном Великомученику Георгију.
Према наредним записима наводи се да је Боговађа у време Кочине крајине 1788. године спаљена и струшена од стране Турака. У периоду од 1791-1794 године манастир се обнавља заслугом Хаџи Рувима, Хаџи Ђере и Василија Петровића. Нова црква је освештана 1795. од стране ваљевског митрополита Данила. Том приликом је Хаџи Рувим постављен за архимандрита а Василије Петровић за игумана Боговађе. Тада је црква украшена новим иконостасом у чијој изради је учествовао и Хаџи Рувим.
Ко је био Хаџи Рувим?
Хаџи Рувим је један од најписменијих духовника свога времена, народни бранилац и изузетна личност Цркве на прелазу из XVIII у XIX век.
Сакупљао је књиге за манастирску библиотеку и позајмљивао их на читање световним лицима. Како је волео да бележи догађаје из свог времена за собом оставио велики број врло вредних историјских записа из београдског и ваљевског округа. Његови записи су драгоцени између осталог и због података о ратним дешавањима, које је и сам преживео, као и подацима о последицама које је рат произвео. Овде се посебно истиче тачан попис изгорелих и опљачканих цркава и манастира из Ваљевске нахије.
Хаџи Рувим је у Боговађи основао прву уметничку школу резбарства, сликарства и других уметности. Продајом израђених дуборезних крстова набављао је новац за куповину књига и за текуће потребе манастира. Од лековитог извора у близини цркве Хаџи Рувим је спровео воду кроз цеви и направио чесму. По њему чесма и данас данас носи име.
Страдао је 29.01. 1804. у сечи кнезова. Пред смрт изговарајући молитву за исход душе рекао је: ,, Богу грешим сваки дан све више и више, а вама ништа нисам згрешио. Сад чините своје“.
Први српски устанак и каснија дешавања
Пред крај 1803. године у манастиру је одржан састанак кнезова и виђенијих људи тадашње Србије, на којем је одлучено да се подигне буна против отоманске власти. Турска одмазда за подизање устанка довела је до рушења овог манастира 1805. године. Поново је грађен у периоду од 1816 до 1818. године. Садашња црква је изграђена од 1849—1852. године. У обнови је учествовао и кнез Милош Обреновић.
У време Колубарске битке (1914), у околини Боговађе су вођене жестоке борбе. Конаци су били претворени у болницу за рањенике. Аустријска војска је при повлачењу опљачкала манастир, однела звона. Том приликом је заувек нестала и чувена Хаџи-Рувимова библиотека.
Након Првог светског рата године 1930. извршена је генерална реконструкција цркве.
За време Другог светског рата старешина Боговађе је био игуман Венијамин Николић који је успео да сачува манастир од поновног разарања. Од 1957. Боговађа је женски манастир, а од 1982. регистрован као Споменик културе од великог значаја. Последњи конзерваторско-рестаураторски радови су изведени 1998-1999. године, док је реконструкција манастирског конака обављена 2005.године.
https://youtu.be/NrkKyF1HU3I