Манастир Копорин се налази код Велике Плане. Припада епархији браничевској Српске православне цркве и посвећен је светом архиђакону и првомученику Стефану. Данас представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Историја манастира Копорин
Манастирска црква је подигнута за време владавине деспота Стефана Лазаревића чији портрет са натписом је сачуван у самом манастиру. На основу њега се датује време када је манастир осликан. Не постоји тачан податак ко је био ктитор манастира ни када је тачно саграђен. Постоји веровање да је манастир саградио деспот Стефан Лазаревић након битке код Ангоре(1402).
Често је био рушен и паљен од стране Турака. Потпуно је порушен 1803. године.
Копорински манастир је дуго након тога био у рушевинама. Крајем 19. века тачније 1880. године креће обнова ове светиње. Касних педесетих и током шездесетих година 20. века рађена је конзервација архитектуре и живописа.
Приликом замене подних плоча у храму у току 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти које су биле на дну гробнице. Након детаљног антрополошког и палеопатолошког прегледа, који је извршио познати антрополог из Лондона Србољуб Живановић, закључено је да се ради о моштима Светог деспота Стефана. Касније је, детаљним ДНК анализама моштију пронађених у манастиру Манасија, утврђено да у Копорину ипак није био сахрањен Свети деспот Стефан.
Чуда у манастиру Копорин
– У манастир Копорин у Шумадији нероткиње из целе Србије, Црне Горе и Босне долазе по молитву за пород. Према причама монахиња није познат тачан број брачних парова који су захваљујући молитвама у Копорину добили децу.
– Познати сликар и иконописац из Београда добио је ћерку захваљујући нашој молитви. У знак захвалности урадио нам је једну велику икону, у чијем углу стоји име те девојчице.
– Према једној причи непокретна дванаестогодишња девојчица је проходала после ноћења на месту где су биле закопане мошти. Од тада су на овом светом месту исцељења честа.
Манастир има и извор лековите воде, који је, према предању, настао на месту где је деспот Стефан пао после рањавања. Вода се односи и чува попут богојављенске и даје се тешким болесницима.
