Манастир се налази у истоименом селу са северне стране планине Цер. Удаљен је око 23 километра од Шапца. Посвећен је светим архангелима Михаилу и Гаврилу.
Историја манастира Радовашница
Сматра се да је мaнастир задужбина краља Драгутина Немaњића или неког од његових велможа. Пре доласка Османлија манастир се налазио на много виднијем месту. Био je саграђен у рашком стилу од ломљеног камена, покривен шиндрoм. Први писани помен манастира је турски попис из 1548. године, док се у нашим изворима индиректно помиње 1541. године.
У Турским пописима из 1600. године манастир се помиње под другим именом, Косаник. Верује се да је то име везано за стари Косанин град чије се рушевине налазе недалеко од овог манастира, на самом врху Цера.
Током турске власти манастир је рушен и обнављан неколико пута. Међутим постоји прича да је манастир у време Турака имао посебне привилегије и да су то монаси искористили и оснивали друге манастире и школе за преписивање богослужбених књига. За такву привилегију монаси су се обавезали да у планини око манастира брину о соколовим гнездима и да скупљају младе соколове и дају их Турцима који су их касније обучавали за лов а од перја правили ордење.
Манастир Радовашница за време Првог и Другог светског рата
У време Првог светског рата манастир се нашао у самом центру ратних збивања. Борбе су вођење не само на подручју парохије већ и око самог манастира. Иако није струшен манастир је остао без оба манастирска звона. Након завршетка рата у близини манастира је подугнут споменик у знак сећања на пале војнике.
Током Другог светског рата манастир је претрпео већа оштећења. Спаљени су конаци и црква струшена до темеља. Осим рушења комплетна манастирска имовина је у потпуности опљачкана од стране Немаца.
У остацима порушене цркве, приликом ископавања пронађен је камен у виду надгробне плоче. Манастирско братство и верници сматрају да су под каменом кости- мошти непознатог богоугодника, чија је воља многима помогла да нађу исцељење.
Садашњи манастир је саграђен недалеко од средњовековног храма, на месту старе капелице посвећене Покрову пресвете Богородице. Сачуван је извор пијаће воде, чију благодат називају и светом.
У манастиру се налазе честице светог Николе и светог великомученика Георгија и друге реликвије. Данас се манастир налази под заштитом као културно добро од изузетног значаја. Манастир слави две славе, то су Сабор светог архангела Гаврила, 26. јула по новом календару, и Покров Пресвете Богородице, 14. октобра. Преслава манастира Радовашница (народни сабор) је на светог пророка Илију, 2. августа.
Веб адреса: фејсбук страница манастира Радовашница
