Манастир Раковица је манастир Српске православне цркве у оквиру Београдско-карловачке архиепископије. Налази се у београдском насељу Раковица, на око 10км од центра Београда. Посвећен је арханђелима Михајлу и Гаврилу.
Историја Манастира Раковица
Према народном предању верује се да је настао за време владавине српских краљева Драгутина и Милутина у 14. веку. У то време манастир се налазио на другој локацији, подно планине Авале, али је временом пренесен ближе Београду, зашта се и везују писани подаци о овом манастиру.
У путопису Феликса Петанчића из 1502. године, манастир се помиње под насловом „Ranauicence monasterium“. Доцније у турским попису из 1560. године, међу осталим црквама и манастирима у околини Београда помиње се и манастир Раковица.
Данас се не зна тачно ко је подигао овај манастир али се овај манастир спомиње у повељи влашког војводе Константина Бранковеана Бесарабе, из 1701. године, у ком се за манастир каже да је „сазидан и из темеља подигнут од стране доброг хришћанина, почившег Радула војводе, који је протеклих година био господар ове земље (влашке)“. Претпоставља се да се говори о влашком војводи Радулу I Црном, зету кнеза Лазара.
Манастир Раковица за време турске владавине
Током турског похода на Беч 1592. и народног немира из 1594. године манастир је разрушен. Због своје позиције и због честих пљачкања, манастир се постепено премештао на своје садашње, скровитије место. Манастир је поновно страдао током Аустријско-турског рата (1737—1739), а потом и 1788-1790. Због сарађивања монаха са Аустријанцима против Турака, манастир је у одмазди спаљен, а тадашњи игуман манастира Софроније је обешен. Крајем 18. века манастир се поново постепено обнављао.
У оквиру манастирског комплекса данас се налазе објекти настали у различитим историјским епохама од XV до XX века. Свакако је најважнији објекат црква св. арханђела Михаила и Гаврила. Време подизања манастирске цркве се не може прецизно датирати, али се ставља у шири период између обнове Пећке патријаршије 1557. године и Велике сеобе Срба 1690. године.
У Раковици је отворена прва монашка школа у Србији 1905. године, а касније је премештена у Дечане 1932. године. Од 1949. до 1958. године у манастиру је била смештена Београдска богословија. Током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године спољашњи зид манастира је био оштећен.
Ко је све сахрањен у манастиру Раковица?
У манастиру је сахрањен син Милоша Обреновића Тодор, због чега је Милош пружао велику подршку његовој обнови током своје владавине. Осим чланова породице Обреновић, у манастиру је сахрањен и Васа Чарапић, један од вођа Првог српског устанка. Бивши српски патријарх Димитрије сахрањен је у овом манастиру 1930. године, а бивши српски патријарх Павле такође је сахрањен у овом манастиру.
Извор Свете Петке
За чесму везују многе легенде, а грађани овог места кажу да је многе болести излечила.
Верује се да се један слеп човек умио са водом из тог потока и легао да спава покрај ње. Након неколико сати сна, човек је прогледао, у сну му се јавило да је за то заслужна Света Петка. Овај поток је након тога назван по њој.
Како до манастира Раковице?
Манастир је удаљен свега 10-так километара од Београда. Од трга Славије постоји линија која саобраћа до манастира Раковица.
