Ovaj manastir mnogi nazivaju novim Ostrogom. Čuven je po mnogim isceliteljskim čudima koja su se u njemu dogodila, te ga podjednako poštuju pravoslavci i muslimani.
Manastir Kumanica se nalazi na samoj granici Srbije i Crne Gore pa se ponekad vodi polemika kome pripada ovaj manastir. Ono najvažnije da je ovaj manastir na daleko poznat po čudima koja su se dogodila u njemu.
Legende o nastanku manastira Kumanica
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata, ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu. Druga se vezuje za Svetog Grigorija, koji je navodno podigao ovu svetinju krajem 13. i početkom 14. veka, a čije mošti počivaju u Kumanici. Za njega se veruje da je bio srpski prosvetitelj i arhiepiskop i da je bio iz svetorodne loze Nemanjića.
Pročitajte: Gde leže mošti naših zadužbinara Nemanjića
Prema priči koja se prenosila sa kolena na koleno u narodu postoji verovanje da se u ovom manastiru nalaze mošti Svetog Save, mada ovaj podatak nikada nije zvanično prihvaćen ni potvrđen.
Čudotvorna isceljenja u manastiru Kumanica
Ipak najvažnije priče iz ovog manastira tiču se čudotvornih događaja po kome je ovaj manastir i poznat.
Prema jednoj priči, mlada devojčica muslimanske veroispovesti iz Bijelog Polja bila je paralizovana. Rodbina je mladu devojku donela na nosilima do manastira gde je ona prenoćila na zidnim ruševinama hrama, a ujutru kada se probudila, tri sveštenika su očitala molitvu i namazala je osveštanim uljem. Nakon toga ona se podigla na noge i prohodala.
Osim ove priče, postoji i jedna o pastiru Radetu Ljuiću iz Grančareva, koji se razboleo sa šest godina, kada je čuvao ovce. Bolest je bila toliko ozbiljna da su lekari jedino rešenje videli u amputiranju noge. Međutim, njegova majka je preko komšija čula za čudotvoran manastir i odlučila da ga odvede tamo, gde je proveo nekoliko dana, a zatim potpuno ozdravio.
Sledeći put kada je otišao kod lekara na kontroli, lekari nisu mogli da veruju da je on potpuno zdrav.
Mnogi parovi, koji imaju problem sa plodnošću, kada prođe post, dolaze u Kumanicu, gde im se čitaju molitve. Svaki par nakon čitanih molitvi je posle skoro devet meseci dobio bebu.
Jedna priča je posebno neobična. Odnosi se na čoveka po imenu Milan Šebek koji je i u svojoj devetoj deceniji dolazio do ovog manastira. Pored toga što mu je kuća udaljena čak tri sata i do nje ima da prolazi kroz strme litice i kozije staze, on nikada nije želeo da propusti a da nedeljom ili kada je veći praznik ne dođe do Kumanice i zahvali se Bogu.
Ovaj čovek kada je bio na pragu svojih dvadesetih godina potpuno je oslepeo i imao je neizdržive bolove. Nijedan lekar nije bio u stanju da pomogne a zbog jačine bolova koje je osećao u nekim momentima je poželeo da izvrši samoubistvo. U poslednjem trenutku ga je sprečio komšija koji ga je odveo u manastir u kome mu je čitana molitva. Po priči, sveštenik mu je stavio knjigu u ruke i zatražio da nešto pročita. Milan je odgovorio da ne vidi, na šta mu je sveštenik odgovorio: „Videćeš, Milane„. Tako je i bilo, Milan je progledao i od tada stalno dolazi do ovog manastira.
Napomenućemo da je prilikom izgradnje pruge Beograd – Bar planirano da se ovaj manastir sruši, međutim zahvaljujući pobuni vernika kako pravoslavnih tako i muslimanskih ovaj manastir nisu dirali. Tako da danas ova pruga prolazi pored manastira.
