Овај манастир многи називају новим Острогом. Чувен је по многим исцелитељским чудима која су се у њему догодила, те га подједнако поштују православци и муслимани.
Манастир Куманица се налази на самој граници Србије и Црне Горе па се понекад води полемика коме припада овај манастир. Оно најважније да је овај манастир на далеко познат по чудима која су се догодила у њему.
Легенде о настанку манастира Куманица
Према једној легенди, српски велможа, који је бежао од Турака, своју имовину, која је била богата, оставио је својим кумовина који су касније саградили манастир Куманицу. Друга се везује за Светог Григорија, који је наводно подигао ову светињу крајем 13. и почетком 14. века, а чије мошти почивају у Куманици. За њега се верује да је био српски просветитељ и архиепископ и да је био из светородне лозе Немањића.
Прочитајте: Где леже мошти наших задужбинара Немањића
Према причи која се преносила са колена на колено у народу постоји веровање да се у овом манастиру налазе мошти Светог Саве, мада овај податак никада није званично прихваћен ни потврђен.
Чудотворна исцељења у манастиру Куманица
Ипак најважније приче из овог манастира тичу се чудотворних догађаја по коме је овај манастир и познат.
Према једној причи, млада девојчица муслиманске вероисповести из Бијелог Поља била је парализована. Родбина је младу девојку донела на носилима до манастира где је она преноћила на зидним рушевинама храма, а ујутру када се пробудила, три свештеника су очитала молитву и намазала је освештаним уљем. Након тога она се подигла на ноге и проходала.
Осим ове приче, постоји и једна о пастиру Радету Љуићу из Гранчарева, који се разболео са шест година, када је чувао овце. Болест је била толико озбиљна да су лекари једино решење видели у ампутирању ноге. Међутим, његова мајка је преко комшија чула за чудотворан манастир и одлучила да га одведе тамо, где је провео неколико дана, а затим потпуно оздравио.
Следећи пут када је отишао код лекара на контроли, лекари нису могли да верују да је он потпуно здрав.
Многи парови, који имају проблем са плодношћу, када прође пост, долазе у Куманицу, где им се читају молитве. Сваки пар након читаних молитви је после скоро девет месеци добио бебу.
Једна прича је посебно необична. Односи се на човека по имену Милан Шебек који је и у својој деветој деценији долазио до овог манастира. Поред тога што му је кућа удаљена чак три сата и до ње има да пролази кроз стрме литице и козије стазе, он никада није желео да пропусти а да недељом или када је већи празник не дође до Куманице и захвали се Богу.
Овај човек када је био на прагу својих двадесетих година потпуно је ослепео и имао је неиздрживе болове. Ниједан лекар није био у стању да помогне а због јачине болова које је осећао у неким моментима је пожелео да изврши самоубиство. У последњем тренутку га је спречио комшија који га је одвео у манастир у коме му је читана молитва. По причи, свештеник му је ставио књигу у руке и затражио да нешто прочита. Милан је одговорио да не види, на шта му је свештеник одговорио: „Видећеш, Милане„. Тако је и било, Милан је прогледао и од тада стално долази до овог манастира.
Напоменућемо да је приликом изградње пруге Београд – Бар планирано да се овај манастир сруши, међутим захваљујући побуни верника како православних тако и муслиманских овај манастир нису дирали. Тако да данас ова пруга пролази поред манастира.
