Pokrenut dejstvom đavolovim, đakon dođe ispred ove ikone, zamahnu snažno nožem i raseče ikonu, po desnom obrazu blizu oka. I tada se na ikoni pojavi rana kao da je telesna, i poteče mnogo krvi.
Bogorodica Esfagmeni je čudotvorna ikona iz XIV veka i nalazi se u narteksu paraklisa Svetog Dimitrija, koji predstavlja deo sabornog hrama Vatoped na Svetoj Gori.
Brojna su njena čuda, ali ovo je čudo nad čudima! U pitanju je trenutak kada je njen obraz nožem teško povredio sveštenik, odakle je poteklo mnogo krvi. Od tada ovu svetu ikonu zovu Esfagmeni (na grčkom: „zaklana/posečena“).
Od tog časa, pa do dana današnjeg, pred ovom čudesnom ikonom kandilo se ne gasi i svetiljka je stalno upaljena. O ovoj ikoni postoje istorijski podaci koji se nalaze u rukopisu pod naslovom Poklonjenje Vatopedu u poglavlju O Svetoj Ikoni Esfagmeni i čudesima njezinim.
Ovde piše sledeće:
„U to vreme je u crkvi služio jedan jerođakon. Jednoga dona pošto je okadio crkvu tokom večernje službe i pošto je završio delo svoje, on ode u trpezariju i od trpezarnika zatraži malo hleba i vina kako bi utolio glad. Ali trpezarnik se poboja pošto mu je tražio hranu kada za to nije bilo vreme, te mu ne dade. Tada se đakon strahovito naljuti na trpezarnika i ne znajući šta bi mu mogao učiniti, ode u crkvu držeći nož i reče:
„Uzalud sam ovde gubio vreme i kadio i kandila palio, služeći danju i noću u ovoj crkvi, kad mi ne daju ni malo hleba i vina da utolim glad.“
Ovo rekavši, pokrenut dejstvom đavolovim, on dođe ispred ove ikone, zamahnu snažno nožem i raseče ikonu, po desnom obrazu blizu oka. I tada, o čuda tvoga Bogorodice, na ikoni se pojavi rana kao da je telesna, i poteče mnogo krvi.
Krv je nastavila da teče, a ovaj jadnik je stajao gledajući ovo strašno čudo. On tada stade plakati zbog bezakonja koje je počinio i sav u bolovima pade ispred svete ikone, udarajući glavom u mermer, smatrajući sebe kao ubicu i prestupnika dostojnog hiljada smrti.
Nakon nekoliko časova postalo je poznato svim ocima kakvo se čudo dogodilo i svi otidoše da vide ranu od noža i krv koja je odatle tekla. A dole je stajao još okrvavljen nož i đakon ikonoubica ležaše na zemlji osuđujući sebe samoga, tresući se i drhteći kao demonizovan. Svi koji su bili prisutni stajali su gledajući ovo. Tada iguman sa čitavim bratstvom odsluži svenoćno bdenije, preklinjući presvetu Bogorodicu da ublaži svoj pravedni gnev i da isceli ovo preveliko bezakonje, koje je nažalost ovaj đakon počinio.
Nakon više dana javi se Bogorodica igumanu u viđenju i reče mu da otpušta greh đakonu. A on je neprestano stajao pred onom svetom ikonom, čitave tri godine plačući i okajavajući svoj veliki greh, dok na kraju i on ne začu glas iz ove blagoslovene ikone koji mu reče:
„Oprašta ti se tvoj greh. Međutim, drska tvoja ruka ostaće suva tokom tvog života i nakon smrti.“
I kada je ovaj usnuo, njegovo telo ostade čitavo samo je njegova drska ruka ostala suva. To se i danas može videti u jednom kovčegu koji je položen pred onom svetom ikonom, da i danas svedoči o čudu koje se tada zbilo. Takođe se i danas na ikoni vide tragovi krvi iznad rane.
Ova ikona je čudotvorna i pred njom dobijaju isceljenje oni koji joj sa blagočešćem pristupaju, znajući da čast ikone dolazi od prototipa koji je na njoj izobražen, od koga dolazi osvećujuća blagodat pobožnima. Tako božanska pravda podučava one koji nepobožno postupaju sa svetim ikonama, a ujedno je to i primer slave Bogomajke.
Pred njom se poje i ikos koji glasi: „Svetu ikonu tvoju u Vatopedu, poludeli đakon povredi, i krv poteče i strah veliki nastade, a čak si i njemu, pošto se pokajao greh otpustila. Slava milosrđu tvome sveta, slava zastupništvu tvome, slava čovekoljublju tvome jedina večnopamjatna.
(Zapisao iguman vatopedski Jefrem)
