Danas se obeležava praznik Svetog Stefana Srpskog Slepog. Stefan Branković je bio sin Đurađa Brankovića koji je oslepljen usijanim gvožđem po naredbi turskog sultana Mehmeta II.
Ko je bio Sveti Stefan Srpski Slepi?
Stefan Branković je sin Đurađa i Jerine Branković. Despotsku vlast nad Srbijom primio je 1458. godine, po upokojenju najmlađeg brata Lazara. Stefan Slepi je vladao zajedno sa svojom snahom. Stupio je odmah u diplomatske odnose sa ugarskim dvorom, tražeći pomoć. Posle sporazuma sa Ugarima, prvi je došao sa svojih 8.000 vojnika Mihailo Silađi i rasporedio se duž Dunava, nastojeći da spreči mogući prelaz Turaka preko reke.
Međutim, u takvim okolnostima Srpska despotovina je počela praktično da se predaje, prepuštajući svoje zemlje tuđinima da je brane. Ličnost despota Stefana je počela da pada u zaborav. Bosanski kralj Stefan Tomaš je na saboru u Trebinju ponudio rešenje oko Smedereva. Ponudio je da se ćerkom umrlog despota Lazara, Jelačom oženi njegov sin Stefan Tomašević, planirajući da tako u miraz dobije i ostatke despotovine.
Ugarski kralj se saglasio sa ovom odlukom, ne pitajući srpskog despota Stefana. 1. aprila 1459. obavljeno je venčanje Stefana Tomaševića i Jelače, pa je tako u miraz bosanski kralj dobio i Srpsku despotovinu. Despot Stefan je zbačen sa trona 8. aprila 1459, a zatim je napustio Srbiju. Zbačeni despot Stefan Branković potom odlazi u Budim, pa zatim kod sestre, grofice Katarine Celjske, a zatim u Dubrovnik. Odatle je otišao u posetu Skender-bega u Albaniju, gde se 1460. oženio Angelinom, ćerkom Skenderbega. Iz tog braka mu se rodio sin Đorđe i još dvoje mlađe dece (Jovan i Marija).
Pred kraj života boravi u Veneciji, da bi se na sam kraj života našao u oronulom zamku kraj Udina, koji je nosio naziv Beograd, a bio je poznat i pod imenom Friuli. Često bolestan, provodio je dane u bedi, i moleći za pomoć. Pisao je pisma gospodarima po Italiji. Sve do smrti je živeo od milostinje koju su mu slali Mlečani, Dubrovčani i Papa. Umro je 9. oktobra 1476. u istom zamku.
Osam godina posle smrti njegove mošti su bile još cele. Angelina ih je sa sinovima preko Beča i Budima prenela u Kupinovo i položila ih u tamošnju Crkvu Svetog Luke. Od tada seljene su Vlašku, pa vraćane u Srem, da bi ih 1716. Turci spalili zajedno sa moštima Angeline i njegovih sinova.
Pročitajte: Gde leže mošti naših zadužbinara Nemanjića
Pet godina kasnije u Krušedolu je nađeno samo desno stopalo Svetog Stefana Slepog i ono se i danas čuva tamo. U tom manastiru je i njegov lik na zidnom živopisu i na ikonostasu.
