Ташмајдан један од најпознатијих паркова у Београду чува тајну једне руске цркве.
У налету белогардејске емиграције у Србију и у Београд дошли су многи руски стручњаци који су и те како утицали на развој Србије.
Нина Кирсанова донела је балет, али дошао је и доктор Александар Игњатовски који је један од оснивача Медицинског факултета. Стигло је много теолога, хирурга, пилота, професора… и много архитеката.
Архитекта Валериј Сташевски
Међутим, за Ташмајдан и руску светињу на њему одговоран је Валериј Сташевски. Имао је око 40 година када је емигрирао у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и као велики стручњак одмах је добио посао у Министарству грађевинарства. Њему можемо да захвалимо на Клубу љубитеља веслања на Ади Циганлији, на Клубу чиновника Народне банке на Топчидеру, дому руских војних инвалида на Вождовцу. У Историјском архиву Београда налази се више од хиљаду пројеката овог славног архитекте.
Према његовим плановима 1924. године саграђен је храм Руске православне цркве на Ташмајдану.
Руска Црква Свете Тројице на Ташмајдану
У темељ цркве Свете Тројице белогардејци су положили грумен руске земље као највећу светињу коју су понели са собом у изгнанство. Овим поступком начинили су храм својим домом и местом у којем ће увек налазити мир. Храм је освештан 26. децембра 1924 године.
Крајем Другог светског рата ова црква добија статус представништва Руске православне цркве у Југославији. Међутим већ 1954. године решењем Светог синода Руске православне цркве деканат је укинут па је овај храм пребачен у надлежност Српске православне цркве.
Храм је два пута посећиван од стране руских патријарха. Први пут је посећен 1957. године када је тадашњи московски патријарх и све Русије Алексеј Први служио у њему Божанску литургију.
2013. године посетио га је и патријарх московски и све Русије Кирил, приликом обележавања 1700 година од Миланског едикта.
Током бомбардовања 1999. године храм је био оштећен али је убрзо након сукоба реновиран.
Сећање на царску династију Романов
У цркви Свете тројице налази се и шал царевића Алексеја Романова који су му сестре исплеле док је још био у мајчиној утроби. Дечак је био веома везан за шал који је био симбол сестринске љубави и свих 13 година свог живота ретко се одвајао од њега.
Адмирал Александар Васиљевич Колчак, одан цару, нажалост је стигао касно и није успео да спаси породицу Романов ужасног страдања. Његови људи су пронашли дечаков шал и адмирал га је однео сестри цара Николаја, кнегињи Ксенији, која је избегла у Лондон.
На непознате начине шал је преко САД дошао до Аустралије и то у руке дворске даме Романових, Тамаре Вентура-Ладушке која га је поклонила београдском храму Свете Тројице.
Данас се део шала Светог Мученика Царевића Алексеја чува у стаклу у цркви како би верници могли да га целивају, а сваког 17. јула држи се и служба којом се Романовима одаје почаст.
У непосредној близини ове цркве налази се чувена црква Светог Марка у Београду.
Извор: dnevno.rs
