Danas je obeležava praznik Uspenja presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu poznat kao Velika Gospojina, praznik je majki i dece.
Majka Božija nadživela je sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih slavnih događanja. Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.
Kao što joj je nekad arhangel Gavrilo saopštio da će roditi sina božijeg, tako je sada obavestio da će se, na ovaj dan upokojiti. Vaznela se na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“.
Prema jednim izvorima, Bogorodica je živela 60, prema drugim 72 godine. Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, u znak sećanja na pobedu nad Persijancima. U Grčkoj i Rumuniji, ovo je i državni praznik.
Narodni običaji na Veliku Gospojinu
U nekim krajevima kažu da je najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti u periodu između dve Gospojine – Velike i Male. Tada se po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslave crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.
Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje.
Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.
