Манастир Буково је манастир Епархије тимочке. Налази се 4 км од Неготина на путу Зајечар – Неготин, на падини Братујевачке косе. Манастир је посвећен Светом Николају Чудотворцу.
Историја манастира Буково
Према једном предању манастир је задужбина српског краља Милутина са краја 13 века. Сматра се да је подигнут након победе српске војске над бугарским царем Шишманом 1291. године. У прилог овом предању сведочи фреска над главним улазним вратима на којој је приказан Свети Архангел Михаило, заштитник краља Милутина.
По другом предању ктитор манастира је Свети Никодим Тисмански, који је на просторима Тимочке Крајине осим Букова подигао још два манастира, Вратну и Манастирицу. Према овом предању манастир је настао средином или у другој половини 14. века.
По трећем предању, оснивач и ктитор манастира Букова је неко од властеле Тимочке Крајине и потиче из 15. века. У прилог овом предању иде текст урезан на каменој плочи која и данас стоји на западном зиду припрате манастирске цркве, у коме се каже да је манастир „подигнут за време српских Деспота“, што значи у првој половини 15. века.
Писаних података о времену изградње нема а чак ни само име манастира није тачно одређено, према једном предању име потиче од „букових шума“ а према другом од птице „бука“ које су живеле овде у некадашњим ритовима.
Најреалнија претпоставка била би да је манастир настао после турских освајања, када је први већи талас миграције са Косова и Метохије, Дрине и из Херцеговине почео да насељава долину Тимока све до Неготинске Крајине и Дунава. Избегли народ предводили су калуђери и свештеници који су, по доласку у североисточне крајеве Србије и Тимочку Крајину обнављали или подизали цркве и манастире.
Најстарији писани извор у којима се помиње манастир Буково спадају турски пописи из 1454. и 1586. године. У оба пописа из Фетисламске нахије Буково се помиње као манастир Светог Николе који даје данак од сто осамдесет аспри османлијском царству.
За време Првог српског устанка, 1813. године и погибије Хајдук Вељка Петровића, крајинског војводе, Турци улазе у Крајину и у осветничком походу пустоше све пред собом, рушећи и манастир Буково.
Тимочка Крајина је ослобођена од Турака 1833. године а четири године касније, тачније 1837. године манастир бива поново обновљен. Том приликом кнез Милош је поклонио манастиру звоно, а специјална комисија, која је по налогу кнеза Милоша, прегледала манастир пронашла је запис изнад врата на зиду припрате који данас више не постоји, али је сачуван у препису и гласи:
„Вољом Оца и с помоћу Сина и извршењем Светога Духа. Амин. Ослика се свети божанствени храм светога чудотворца оца нашег јерарха Николаја Мирликијског године 1654. И придбински митрополит Владика господин Софроније и настојатељ господин Михаил игуман Дечанац и уз помоћ благоверног и христољубивог ктитора господина Симеона кнеза трњанског.“
Манастир је поново страдао 1877. године, у другом српско-турском рату. Доласком архимандрита Прокопија Бујишића, једног од вођа херцеговачког устанка, 1885. године обновља се ова светиња. О свом труду и преправкама на цркви и конацима архимандрит Прокопије оставио је натпис уклесан златним словима у плочу од црвеног камена која и дан данас стоји на западном зиду припрате, са унутрашње стране, изнад улазних врата.
Лековити извор манастира Буково
У оквиру манастирске порте налази се извор посвећен животворном источнику – Пресветој Богородици. Бројна су исцељења која су се догодила од овог Источника. Осим овог извора, Пресветој Богородици, односно њеном покрову, посвећена је и капела у јужном конаку, чија је изградња у току.
У овом манастиру је знаменити српски књижевник Светолик Ранковић написао свој познати роман „Порушени идеали“.
Веб сајт: manastirbukovo.org
Локација манастира Буково
Видео прилог о манастиру Буково:
– Фотографије су преузете са сајта манастира Буково.
