Дан уочи Божића се прославља Бадњи дан. Ово је дан када се бди, одлази у цркву на вечерње бденије, отуд му и назив у српском језику – бадњи.
Када се сече Бадњак?
Ујутро рано пре изласка сунца, сече се бадњак. Најчешће је то храстово дрво. Домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да посече дрво. Обично се бира млад тањи церић или храст. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем.
У неким местима, пре него што почне сећи домаћин проспе мало вина и баци шаку жита. Кад се бадњак донесе, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече, а онда се унесе у кућу. Касније се у вечерњим сатима пали на кућном огњишту, као симбол топлоте која греје и зближава укућане.
Песма за Бадњи дан
Ој, бадњаче, бадњаче, ти наш стари рођаче,
Добро си нам дошао и у кућу ушао!…
Ти нам Христа објављујеш, њега славиш и казујеш!
Мили српски бадњаче, ти, наш стари рођаче!…”
Бадње вече спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу за неке особе, које су пријатељски блиске и везане, каже да су као „Божић и Бадњи дан“.
Према веровањима, на Бадње вече би требало да праштате и мирите се, а на Бадњи дан да вратите позајмљено.
Обичаји за Бадњи дан
Са бадњаком се у кућу уноси и слама. Слама симболизује ону из пећине у којој се родио Христ и она се посипа како би домови личили на Витлејемску пећину. Испод бадњака или у сламу, према српским обичајима, ваља се оставити нешто поклона и слаткиша за децу. Према старом српском обичају старији уносе сламу и квоцају а за њима иду деца и пијучу.
Квоцање и пијукање има посебно симболичко значење.
“Као што квочка под крилима прикупља своје пилиће и загрева их материнском љубављу, тако је Христос дошао да све људе сабере у једно и укрепи својом љубављу, и као што се пилићи хране житом, тако је и он људе нахранио и напојио својом науком, јер је говорио: Ко је гладан нека дође к мени и ја ћу га нахранити, и које жедан нека дође к мени да пије воде живе”.
Након Бадњег дана, на први дан Божића дочекује се положајник – особа која прва улази у кућу. У неким местима у Србији се јагње уводи у кућу као положајник. Божић је увек први мрсни дан након великог Божићног поста.
У нашем народу обичаји за овај празник су изузетно разнолики. Уколико имате неки необичан обичај на данашњи празник пишите у коментар и поделите то са нама.
