Данас Српска православна црква и њени верници прослављају Свету Варвару (Барбару). Света Варвара је хришћанска мученица и светитељка. Сматра се заштитницом рудара, земљорадника, зидара, кувара, тесара.
Ко је била Света Варвара?
Живела је у 3. веку, у време римског цара Максимилијана. Отац јој се звао Диоскор. Био је многобожац и врло строго је васпитавао своју кћер.
По предању када је хтео да зида купатило, он заповеди да се направе два прозора, а Варвара је затражила три, за Оца, Сина и Светога Духа. Када је ово чуо, њен отац је био згрожен што му је кћерка хришћанка.
Одвукао ју је код старешине области, где девојка храбро признала да је хришћанске вере и да се никада неће поклонити идолима.
Због таквих њених речи, ставише је на муке, најпре је истукоше, палили су јој ребра и груди, а на крају су је свукли голу и тако градом провели. Сам отац Диоскор је својој кћери одсекао главу. Тако се ова млада девојка жртвовала за Христа. Њеног оца је касније стигла заслужена казна – погодио га је гром и скончао је у мукама.
Народни обичаји и веровања
Постоји народни обичај да се уочи Свете Варваре кува жито – варица и увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутра на Варварин дан гледа са које је стране наврило.
Предање каже да са те стране са које је жито наврило у пољу треба сејати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у кући, њим се посипа место где се узима вода за пиће, а меша се и са соли, па се даје стоци.