Када се отвориш схватит ћеш да живот има смисла јер неко покрај тебе треба твоју утеху, твоју лепу реч, осмех или загрљај.

Ако схватиш да је твој данашњи дан део много већег Божјег плана другачије ћеш живети.

Нећеш више чекати ко ће се теби први јавити, шта ће ти ко понудити, ко ће те негде позвати, већ ћеш сам преузети иницијативу.

Хришћанин није онај који чека неко идеално време да би се покренуо, хришћанин зна да је садашњи тренутак идеалан тренутак да би Бог кроз њега нешто направио.

Само онда када му се стави на располагање, само онда када каже „Ево ме, ту сам и направи од мене Боже оно што мислиш да је најпотребније овом свету.”

Бог ти даје овај дан да након њега свет више не буде исти. Истина је да неће све бити идеално, да неће сви само чекати тебе да дођеш и да им објавиш нешто фасцинантно.

Биће и оних који ће ти потурати ногу, оних који ће те понижавати и ругати се ономе што радиш, али успркос њима мораш ићи напред и наставити с оним што радиш.

Када схватиш да је твој данашњи дан део много већег Божијег плана другачије ћеш распоредити своје време, јасније размишљати о приоритетима и другачије живети живот.

Прочитај и ово: 7 духовних закона који мењају ваш живот

Сваки нови дан који ти Бог даје постаће за тебе једна велика прилика да у свету око тебе буде мање суза, мање разочарења и мање повреда.

Колико год мислио да си мален и да не можеш много, када се предаш у Божје руке, Бог ће од тебе учинити велике ствари. Поверуј и видећеш!

Прочитај и ово: Не одустај Бог је увек уз тебе!

Чланак Сваки нови дан ти је дарован од Бога јер си потребан у нечијем животу се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Слуга рече: „Служио сам те десет година, молим те дај ми десет дана пре него што ме бациш псима?“ Краљ му је услишио молбу.

У затвору је слуга рекао чувару да би желео да служи псе наредних десет дана. Чувар је пристао и слуга је могао да нахрани псе, чисти одгајивачницу и са љубављу их купа.

Када је прошло десет дана, краљ је наредио да се изврши казна и да се слуга баци псима. Када је бачен пред псе, сви су били изненађени када су видели крволочне псе како лижу ноге овом слуги.

Краљ, збуњен оним што је видео, рече:“Шта се догодило мојим псима?!“

Слуга је одговорио:

„Служио сам псе само десет дана и они нису заборавили моје услуге.Служио сам краља десет година, а он је све заборавио у мојој првој грешци.“

Краљ је схватио своју грешку, покајао се и наредио да се слуга врати на дужност“.

Ово је посвећено свима онима који забораве на добре ствари које је неко за њих учинио, док прву грешку дочекују са осудом!

Чланак Поучна прича о захвалности се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Бог нам је свима дао једнако времена у дану, разлика је у ономе што чинимо.

Да би спознао вредност једне године, питај о томе студента који је стигао до последњих испита.

Да би спознао вредност једног месеца, питај о томе војника који чека да се врати кући.

Да би спознао вредност једне седмице, питај о томе издавача часописа који излази седмично.

Да би спознао вредност једног сата, питај о томе заљубљене који чекају сат времена да би се видели.

Да би спознао вредност једног минута, питај о томе некога ко је закаснио на воз, авион или аутобус.

Да би спознао вредност једне секунде, питај о томе некога ко је доживео несрећу.

Да би спознао вредност једне милисекунде, питај о томе некога ко је на Олимпијским играма добио сребрну медаљу.

Време никога не чека. Зато добро чувај сваки тренутак који ти је дат – јер он је тако драгоцен!

Прочитајте и ово: Научно доказано да кашичица којом се врши причест нема трунке вируса и бактерија

Чланак Бог нам је свима дао једнако времена, искористите га ваљано се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Ако претпоставимо да постоји Бог, тек тада све постаје још компликованије. Како је могуће да истовремено постоје добри Бог и зло? Овај текст, који ће покушати да се ухвати у коштац са проблемом зла, написан је баш око те мисли. Циљ текста је да покаже да зло не доказује да не постоји Бог, већ напротив, да постоји разлог зашто Бог допушта зло.

Бог и зло

„Ако Бог жели да уништи зло, а не може, није свемогућ. Ако може, а не жели, зао је. Ако је и свемогућ и сведобар, зашто зло постоји?” Тако Дејвид Хјум сумира чувену трилему која се традиционално приписује Епикуру.

Постојање зла није у логичкој контрадикцији са постојањем Бога, тј. чињеница да се у свету догађа зло не може искључити постојање Бога било каквом дедукцијом. Међутим, теодицеја, односно помирљивост ова два и даље представља задатак. Бог је по дефиницији сведобар и свемогућ (између осталог), па остаје само да питамо зашто Бог допушта зло и патњу.

Да ли је Бог створио зло?

Бог је створио све. Ако је сам Бог добар, откуда онда зло? Чини се, или је онда Бог зао, или је створио зло, или зло постоји независно и Бог нема контролу над њим. Ето још једне дилеме, или трилеме.

А шта је заправо зло? Ранохришћански филозоф, Св. Августин, објашњава да зло није ствар коју је Бог створио већ је оно искључиво одсуство добра. Поређења ради, рђа на аутомобилу не може постојати без аутомобила. Рђа као рђа не постоји. Јавља се само као оксидација гвожђа, па је тако и зло само одуство добра.

Да ли Бог може бити зао?

Исто тако, Бог је сам добро и у њему нема одсуства истог, односно у њему нема зла. Неко би могао приговорити да је оваква формулација извођење закључка из прве премисе, односно да је закључак да Бог није зао зато што је добар. Међутим, овђе изводимо закључак под претпоставком да је Бог добар и није у питању логичка грешка.

Да ли исто тако можемо претпоставити да је Бог зао? Зашто полазити од чињенице да је добар? Прво, јер је такво биће оно што подразумевамо под појмом Бог. Ако кажемо мачка, мислимо на животињу која читав дан спава и једе. Дакле, Бог је сведобро биће по дефиницији. Не ради се само о неком бићу. Супериорно зло биће може бити божанство, или бог (мало „б”), али не и Бог.

Да је Бог добар, можемо потврдити и интуитивно и емпиријски, јер је свет који садржи добро и зло као наш, управо свет какав бисмо очекивали да имамо, као што ћемо видети у наставку текста.

А опет, ако се вратимо на почетак аргумента, зло је одсуство добра, па је искључиво зло биће апсурд.

Да ли је Бог могао сворити свет без зла?

Проблем зла уопште не би био предмет расправе да је Бог створио свет који не садржи никакво зло. Погледајмо које је алтернативе Бог имао и да ли је уопште бољи свет од нашега био могућ.

Да ли Бог може урадити баш све?

Узимајући у обзир да је Бог свемогућ, може звучати изненађујуће да Бог не може урадити све, па тако ни створити било какав свет. Бог може учинити све што је могуће у могућим световима.

Примера ради, Бог не може створити свет у којем постоји јединац који има брата и сестру, не може створити ожењеног нежењу или коцкасти круг, не може у исто време бити и не бити Бог и слично.

Је ли Бог могао створити бољи свет?

Заправо, чини се, Бог је имао неколико опција уместо оне да створи баш овај свет какав јесте. Ако је Бог најбоље могуће биће, морао је створити и најбољи могући свет. Сада ћемо упоредити наш свет са другим могућностима које је Бог имао.

Бог је могао да не створи свет уопште

У Божијој моћи било је и да не створи свет. Да ли би тако било боље? Кључни проблем са овим питањем је што покушавамо да упоредимо нешто што није упоредиво. Ако питамо да ли је Форд Мустанг бржи аутомобил од душека на надувавање, заправо не постављамо логично питање и упоређујемо две неупоредиве ствари. Оно што није створено не постоји и не садржи никакав морал, па овај свет у том случају немамо са чиме конкретно упоредити.

Али, рецимо да поставимо ствари другачије. Овај свет садржи зло, а да нема света, не би било никаквог зла. Проста математика. Међутим, да је овај, физички свет све што постоји, то би имало смисла. Ако постоји сведобри Бог, постоји и вјечни живот у којем ће Бог наградити све добре људе, док ће све зло бити уништено. Сада се ситуација окренула, зар не? Сада имамо нула зла и нула добра вс нула зла и много добра.

Могао је створити људе без слободне воље

Бог је могао створити свет у којем људи раде само оно што је већ унапред детерминисано. Какву би моралну одговорност имао иједан човек у том случају? Нико неће теретити за убиство пиштољ којим је неко упуцао другог човека, већ искључиво особу која га је употребила. Предмети немају моралну одговорност, као што је немају ни животиње, или роботи. А људи без слободне воље, приморани да извршавају већ унапред одређене команде, били би само роботи и ништа друго.

Можемо рећи да би овакав свет имао мање физичког, али не и мање моралног зла. Са друге стране, не бисмо имали морално и истинско добро.

Могао је створити људе који не би били способни грешити

У случају да пред собом имамо избор, а да нисмо у могућност да нешто изаберемо, онда то и није избор, зар не? А баш тако звучи ово. На пример, замислите да имамо ситуацију у којој можемо учинити нешто лоше, или га не учинити. Ако је друга опција већ искључена, то значи да избор не постоји и да самим тим немамо слободну вољу да тако сами одаберемо. Тако би ово била такође предетерминисаност, као у случају изнад.

Могао је створити људе који не би хтели грешити

Најпре треба јасно направити разлику између „бити способан” и „не хтети никад” грешити.

Ако би нас Бог приморао да никада не грешимо, опет се враћамо на то да немамо слободну вољу. Шта би онда ово могло значити јесте да је Бог могао извршити бољу селекцију људске популације, грубо речено. Ако постоји ико са челичном дисциплином и изванредном ревношћу, ко је способан да одоли сваком греху и увек донесе исправну одлуку, такав би био модел за популацију каквом је Бог требало да испуни Земљу.

Такав свет је могуће замислити, али у реалности га Бог није могао актуализовати, односно спровести у дело. Могуће је да је Бог у свом свезнању знао да овакав свет није могућ у реалности и да би увек постојао неко ко не би био савршен и ко би грешио.

Чак и у овом случају, ово не би био најбољи могући свет који је Бог могао створити. Бољи свет од овога је онај у којем су људи слободни да греше, и то и раде, али Бог својом милошћу и љубављу опрашта грехе и тако успоставља највеће могуће добро.

Треба још једном нагласити да овај свет у којем се налазимо сада, није све што постоји, ако постоји Бог. Док овај свет није најбољи могући свет, онај свет који долази после овога јесте.

Наставак о томе зашто Бог није одмах створио рај прочитајте на овом линку .

Чланак Бог и проблем зла у свету, да ли је Бог могао створити свет без зла? се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Нико од монаха није разумео те речи, а онај који им је то могао објаснити био се заветовао на највећи подвиг – ћутање.

Прошло је много година и стари монах се спремао напустити овај свет. Као сви прозорљиви мудраци, унапред је знао да му се ближи крај. Решио је да прекине подвиг ћутања да би се опростио са братијом.

Када су га замолили за благослов и љубили му руку, један од њих није више имао стрпљења и упитао је одмах старца.

– Молим Вас да ми објасните нешто, шта значе оне речи на вратима испоснице: „Они који су спознали истину не говоре. Они који говоре о њој нису је спознали?“
Старац се само благо насмејао и упитао их све: „ко је од вас осетио мирис руже?“
Збуњени монаси су почели чудно да га гледају, одговоривши у глас: „па сви“.
– А ко ми га речима може описати? – упита старац.

Само су се погледали и поклонили великом старцу.

Прочитајте: Сведочења о чудима туманских светитеља Јакова и Зосима

Чланак Они који су спознали истину не говоре, они који говоре о њој нису је спознали се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Мудра прича о незадовољству

Ово је једна прича која ће вам помоћи да боље разумете:

Једног дана ученик је питао свог духовног учитеља:

– Учитељу, ви се схватили Велику Мудрост, увек сте у стању потпуног мира и доброг расположења. Нико вас не нервира, нисте љути ни на кога. Научите ме да постанем такав.

– Добро, научићу те, али за то ти је потребна једна кеса и кромпир.

Ученик је све урадио како му је учитељ рекао. „Када се наљутиш на неког или се уредиш због нечега, напиши име те особе на кромпир и стави га у кесу“, рекао је учитељ.

– Да ли је то све што треба да урадим? – ученик је био збуњен.

– Не, увек треба да носиш ову кесу са собом где год да одеш. И сваки пут, када те неко узнемири или увреди, мораш да додаш кромпир у кесу.

-Добро, рече ученик.

Прошло је неко време. Кеса свесног ученика је добила на тежини. Поред тога, први кромпири су почели да труле и производе непријатан мирис.

Тада је ученик дошао до свог учитеља и рекао: – Више не могу да носим овај терет и смрад са собом. Дајте ми нешто друго.

На ово је мудрац одговорио: – Да ли носиш нешто друго у својој души када си увређен и љут на људе? Када се једном увредиш, не примећујеш да је камен пао на твоју душу. Временом, ово камење се таложи. Дела постају навике, навике постаје карактер, што доводи до неморалног понашања. Дао сам ти прилику да погледаш све од споља. Мислим да ћеш други пут размислити о томе да ли ти треба још један камен. Увреда је нешто што је само у твојој глави. Научи да ослободиш главу од овог трулог смрада и постанеш истински срећна особа.

Прочитајте и ово: Шта доноси читање Светог писма?

Чланак Мудрост коју би свака особа требало да прочита – ослободите се незадовољства се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Човек је одлучио да помогне лептиру. Узео је маказе и одсекао врх чауре. Лептир се са лакоћом ослободио чауре, али је имао неразвијено тело са малим крилима. Човек је и даље посматрао лептира, очекујући да рашири своја крила. Раширена крила би ојачала крхко тело лептира. Ништа се није дешавало.

Лептир је провео остатак живота гмижући неразвијеним телом и са малим и крхким крилима. Никада није полетео.Оно што човек у својој добронамерности и брзоплетости није разумео, је да су уска чаура и борба лептира да прође кроз мали отвор на њој, Божији начин да се потерају флуиди из тела лептира у његова крила, да би она била спремна за лет када се ослободи из чауре.

Некада је борба управо оно што нам је потребно у животу. Ако би нам Бог дозволио да проживимо свој живот без икаквих препрека-то би нас обогаљило. Не би били довољно јаки, колико треба или колико би могли да будемо. Не би полетели. Молио сам Бога за снагу, а Он ми даде препреку да ојачам.

Прочитајте и ово: Сваки дан ти је дарован од Бога јер си потребан у нечијем животу

Молио сам Бога за мудрост, а Он ми даде проблем да решим. Молио сам Бога за просперитет, а Он ми даде мозак и мишиће. Молио сам Бога за храброст, а Он ми даде опасности да савладам. Молио сам Бога за љубав, а Он ми даде проблематичне људе да им помогнем. Молио сам Бога за услугу, а Он ми даде могућности.

Прочитајте и ово: Шта је потребно за крштење?

Нисам добио ништа што сам хтео. Добио сам све што ми је било потребно.

„Свети Владика Николај“

Фото: Мирјана Јовић

Чланак Прича о лептиру – Некада је борба управо оно што нам је потребно у животу се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Једног дана први монах рекао је другоме:

– „Не мислиш ли да би требало бар једном да се посвађамо?“. А овај други је узвратио:
– „Зашто да не? Око чега ћемо се свађати?“
– „Могли смо око овог хлеба.“ предложио је први монах.

– „У реду свађајмо се око хлеба. Како се то ради?“
– „Овако.“ Рекао је први монах.

– „Овај хлеб је мој, шта ћеш сад?“
– „Задржи га.“ Рече други монах.

Прочитајте и ово: Седам духовних закона који мењају ваш живот.

Прочитајте и ово: Како свађе утичу на наше срце

Чланак Најбољи пример душевног мира се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Човек и његова жена нису могли имати децу. Живе у Швајцарској и како је био вредан и одан радник код неког Швајцарца, који није имао никога на свету, Швајцарац му препише све своје имање и он малтене преко ноћи постане богат човек.

Међутим у животу му се узнедало. Жена је имала неколико спонтаних побачаја и ниједну трудноћу није успела пренети преко пар месеци. Жена психички то није могла поднети те је доживела потпуни слом живаца, због чега је на кратко завршила у психијатријској установи.

Он сломљен, дође кући у Босну на одмор, и у новинама прочита за једну породицу из околине Бањалуке који имају много деце и никакаве услове за живот.

Прочитајте: Када зло снађе вас и вашу породицу прочитајте ову молитву

Помисли: Какав је ово живот, ја имам све а уједно и немам ништа, а они имају децу и само бриге и проблеме. И спакује се, накупује пун ауто свачега и одвезе тој породици.

Када је дошао код њих, каже им, да од тог дана, он ће водити бригу о њима. Да што год им треба од њега могу да траже. После неког времена врати се у Швајцарску, где га дочека здрава жена.

Она недуго затим затрудни поново. У том тренутку исприча јој шта је урадио током боравка у Босни.

Одушевљена његовим гестом она га замоли да оставе све своје обавезе и опет оду тој породици. Приликом те посете донели су много поклона и обрадовали ту сиромашну породицу.

Прочитајте и ово: Зашто су једна деца послушна а друга не

Убрзо након тога жена роди здраву девојчицу, а недуго потом роди и здравог дечака. И дан данас они се брину о тој породици и само у томе виде да су некако од Бога измолили своју сопствену породицу.

На неки начин, они су захвални тој породици, на својој.

Многи данас верују у Бога, а заборављају на милост, заборављају на болесне и на изнемогле. Има оних који за Бога не знају, али им срце са Богом пребива.

Чланак Дуго нису могли имати децу а онда су другима и себи потпуно променили живот се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

– Немој тражити да разумеш оно што твој ум и знање не могу обухватити, и немој испитивати тајне Божије, јер су Његове одлуке сличне бескрајном океану. Али ако желиш да то сазнаш, иди у свет и посматрај људе. Онда ћеш бити у стању да схватиш нешто од Божијих одлука. Тада ћеш видети да је промисао Божији неистражив и недокучив.

Кад је овај све то чуо, оде у свет. Пошто је извесно време пешачио, стигао је до једне ливаде. Ту се налазила једна фонтана, а поред ње неко старо шупље дрво. Ту се сакрио и почео да посматра људе који су ужурбано пролазили.

Након извесног времена дошао је један богаташ јашући на коњу. Застао је крај фонтане да би се напио воде и одморио. Док је седео, извадио је новчаник са златницима и почео да их броји. Кад је завршио бројање, грешком је ставио новчаник у траву уместо у џеп, затим је јео одморио се и одспавао и потом кренуо не приметивши да му је новчаник остао у трави.

После неког времена, појавио се још један пролазник. Спазио је новчаник, узео га, погледао лево, десно и отишао у поље, а убрзо се појавио и трећи човек, неки сиромах. Мало је попио воде и сео да одмори. Али онај богаташ, пошто се сетио да је заборавио новчаник, избезумљен је дојурио до тог места.

Лице му је показивало страшан бес и он се запутио право према сиромаху захтевајући да му врати новчаник. Сиромах, пак, који ништа није знао ни о новчанику ни о златницима почео је у то да га уверава. Тада је богаташ почео да га туче, ударао га је тако снажно да је сиромах на крају издахнуо. Богаташ је почео да га претреса али ништа није нашао. Отишао је потиштено свестан да је убио човека. А онај, наш, испосник седео је слеђен и запрепашћен, почео је да плаче, осећајући велику жалост због неправедне смрти сиромаха.

На крају је завапио Богу:

– Господе шта значи оваква твоја воља? Како твоја доброта може да поднесе оволику неправду! Један је изгубио новац, други нашао а трећи ни крив ни дужан страдао.

Док се молио појавио се анђео Господњи:
– Немој да жалиш за сиромахом, нити да мислиш да се ово није десило по вољи Божијој. Имај на уму да се неке ствари дешавају или зато што их Бог допушта, или да би тиме поучио људе или ради наше користи.

А сад слушај:

Човек који је изгубио новац је најближи сусед оног који је новац нашао. Овај други је некад поседовао имање вредно стотину златника а богаташ, похлепан, присилио га је да му имање прода за педесет златника. Осећајући се беспомоћно он се молио Богу да казни његовог суседа. Други човек онај уморни сиромах који је неправедно убијен, некада је и сам починио убиство.

Он се , међутим, истински покајао и остатак живота провео у труду поштујући Божју вољу. Стално се молио Богу да му опрости његов грех и тражио је да Бог допусти да умре смрћу какву је и сам изазвао. Разуме се да му је Бог опростио истог тренутка кад се покајао али је и испунио смирену молитву сиромаха и после смрти вазнео га на небо, дарујући му венац славе због дубоког и искреног покајања.

Богаташ, који га је убио, толико је био заслепљен богатством и тврдичлуком да је Бог допустио да изврши убиство како би доживео бол који ће га на крају довести до покајања. Разделио је имање и замонашио се.

Прочитајте и ово: 7 духовних закона који мењају вашу судбину

Где дакле видимо да је Бог суров, немилосрдан и неправедан? Не можемо докучити Божије одлуке јер их Он увек доноси исправно и сагласно путевима које све једино Он познаје.

Чланак Немој тражити да разумеш оно што твој ум и знање не могу обухватити – поучна прича се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.