Šta je potrebno za krštenje i kakvi običaji ga prate

0
768
Pregleda
krstenje deteta

Krštenje je Sveta tajna kojom čovek postaje hrišćanin i član crkve. Samo kršten čovek ima pravo na sve ostale tajne i obrede u crvki. Brojni su običaji vezani za ovu Svetu tajnu, a mi ćemo izneti ono, što je verski potrebno i ispravno, i što je važno za crkvu, počev od samog rođenja deteta.

Po pravilu crkve, trabalo bi da sveštenik čita molitvu porodilji prvi dan kada rodi dete, zatim osmog dana posle rođenja, kada se detetu daje ime, i kada postaje oglašeni, i četrdesetog dana, kada se vrši ocrkovljenje deteta (unošenje u crkvu).

Međutim, prilike i okolnosti su u praksi zadržale samo dva momenta vezana za ovu Svetu tajnu, a to su: znamenje i krštenje.

Ime na znamenju

Posle nekoliko dana od porođaja, kada majka i dete izađu iz porodilišta, vrši se znamenje deteta. Tom prilikom neko od mlađih ukućana, srodnika ili komšija odlazi kod nadležnog sveštenika sa flašicom za vodu po znamenje. Sveštenik tom prilikom osveti vodicu, naspe u flašu, stavi u nju jedan stručak bosiljka i daje detetu ime, koje ono nosi do krštenja. To ime se zove „ime na znamenju“. Ovo se vrši u spomen kada su malog Hrista odneli osmi dan u hram i kada je dobio ime. Flašica sa vodom se donosi kući i po narodnom običaju ta vodica se četrdeset dana dodaje u vodu sa kojom se kupa dete, ili sve do trenutka dok se dete ne krsti.

Krštenje deteta

Čim dete malo ojača, posle četrdeset dana, može se izvršiti krštenje. Crkva preporučuje da se krštenje obavi što pre, prvo radi napretka deteta a zatim i ukoliko bi se desio nesrećan slučaj, da dete umre nekršteno, nad njim se ne može izvršiti opelo. Krštenje se vrši u hramu ili u manastirima i crkvama gde ima krstionica, a može i u domu roditelja.

Šta je potrebno za krštenje?

Za sam čin krštenja treba pripremiti činiju sa vodom, bosiljak, kadionicu, žar, tamjan i sveću. Treba pripremiti i krsnicu i krštenicu za kuma. Krsnica je platno bele boje (danas se najčešće koristi beli peškir), veličine od jednog do jednog i po metra, u koje se dete uvija posle krštenja. Od te krsnice se potom detetu sašije košuljica, benkica ili jastučić za spavanje. Običaj je u nekim krajevima, da kad počne krštenje, dete se zavija u očevu belu košulju sve dok ne bude kršteno vodom.

Bela košulja i krsnica simvolizuju nevinost, čednost i bezgrešnost, jer je bela boja simvol čistoće duhovne i telesne. Voda kojom će se dete krstiti može se malo podgrejati, naročito u hladnim danima, da se dete ne bi prehladilo. Posle krštenja, voda se prosipa na mesto gde se ne gazi, ili se izlije uz neki kalem ili u cveće u kući. Kosica koju sveštenik postriže pri krštenju, stavlja se u vosak, pa se i ona stavlja na neki kalem, ili se čuva u kući kao uspomena na ovaj veliki događaj u životu deteta. Sveća koja se pali na krštenju, takođe se čuva u kući kao uspomena.

O svemu ostalom u vezi krštenja pravoslavnih hrišćana, što nije ovde pomenuto, potrebno je savetovati se sa nadležnim sveštenikom.

Majka na krštenju

Ukoliko se dete krštava pre četrdesetog dana od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju, jer se žena četrdeset dana posle porođaja smatra nečistom. Ukoliko je nakon toga onda je preporučljivo i poželjno da majka prisustvuje krštenju.

Vreme krštenja u postu ili van njega

Imajući u vidu da je za ovaj svečani trenutak podrazumevana i bogata gozba, crkva preporučuje da se u skladu sa kalendarom priprema gozba. Preporuka je da se krštenje obavlja u mrsu ali ukoliko je tokom posta obavezno treba pripremiti posnu hranu. Veliki greh čine oni roditelji koji tako važan i veliki dan za vreme posta pripremaju mrsnu hranu i tako vrše javnu sablazan i navlače prokletstvo na sebe i svoje dete. Inače krštenje se može obaviti bilo koji dan i u svako doba dana ili noći. Dobro je ukoliko se može krštenje obaviti praznikom i to pre podne „dok napreduje dan“ i kada sveštenik završi svetu liturgiju..

Kum na krštenju

Pored sveštenika koji krštava, važan činilac i ličnost na krštenju jeste kum. Kum često daje ime detetu. Neko, izbor imena ostavlja kumu na volju, dok neki roditelji kažu željeno ime. Novokršteni može dobiti kalendarsko ime tj. da se detetu da ime Svetitelja koji padne na dan kada se dete rodilo. Tada se kaže da je dete samo sebi odredilo ime. Takođe, veoma često daju se imena predaka – po ocu, dedi, majci, baki, itd. Kum je svedok krštenja i duhovni otac deteta koje se krštava.

Kum mora biti:

  • Pravoslavne vere
  • Kršten
  • Čistog i moralnog života
  • Mora biti punoletan, dakle, telesno i duhovno zrela osoba, i da je fizički sposoban da učestvuje u svetoj tajni krštenja.

Kum ne može biti: Inoverac, raskolnik, jeretik, maloletnici, monah, roditelji svojoj deci, slaboumni.

Kum se na krštenju u ime deteta odriče satane, i sjedinjuje sa Hristom, čita, odnosno ispoveda, simbol pravoslavne vere u ime kumčeta. Zato je njegova dužnost da u daljem životu, brine o verskom vaspitanju svoga kumčeta. U našem narodu je institucija kumstva vrlo važna. Narod ne kaže uzalud ” Bog na nebu, kum na zemlji”.

Krštavanje odraslih ljudi

Iz poznatih razloga,u poslednjih nekoliko decenija, ostalo je dosta nekrštenih osoba u našem narodu. Danas, srećom, mnogi se ponovo interesuju za svoju veru i crkvu i žele da se krste.

Šta je važno kada je u pitanju krštenje odraslih osoba?

Važno je najpre, da osoba koja želi da se krsti, želi to iskreno i po slobodnoj volji. Zatim, treba da se upozna sa osnovnim istinama svoje vere, i da na svome krštenju ona čita simbol vere, a ne kum, kao kod dece.
Takođe, treba da se pripremi za krštenje, tako što će postiti bar sedam dana, i posle krštenja primiti pričešće.

Odrasli takođe treba da imaju kuma. Crkva je snishodeći prema odraslima, primenila praksu, da se odrasli mogu krstiti i oblivanjem vode, a tamo gde postoji krstionica i gde se vrši pogruženje, postoje svlačionice i specialne bele haljine u koje se oblače odrasli.

Pročitajte i ovo: Zdravica na Krštenju

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here