Manastir Sveti Nikita je srpski srednjovekovni manastir koji se nalazi na prostoru poznatom kao „Skopska Crna Gora„. Udaljen je petnaestak kilometara severozapadno od Skoplja, između sela Banjani, Čučer i Gornjani. Manastir je posvećen Svetom velikomučeniku Nikiti. Danas je deo Ohridske pravoslavne arhiepiskopije.
Istorija manastira Sveti Nikita
Istorijskih podataka o manastiru nema mnogo ali se smatra se da je manastir sagradio srpski kralj Milutin u 14. veku. Najviše o prvim vekovima postojanja manastira se može saznati na osnovu povelja kojom su Svetom Nikiti različitim povodima izdali kralj Milutin i vizantijski carevi Andronik II i Mihailo IX.
Da je manastir postojao i pre srpskog osvajanja Skoplja 1282. godine, i obnove od strane kralja Milutina, jasno ukazuje jedan pasus iz izgubljene kraljeve povelje o prilaganju Svetog Nikite Hrusijskom pirgu. Pošto se o Milutinovim precima govori u množini proističe da su bar dvojica kraljevih prethodnika na srpskom prestolu bili priložnici Svetog Nikite. Smatra se da su pre kralja Milutina ovu oblast kontrolisali Stefan Nemanja i kralj Stefan Prvovenčani.
Prema podacima iz povelja Mihaila IX i kralja Milutina dolazi se do zaključka da je manastir osnovao neki srpski vladar koji je držao Skoplje. To bi najverovatnije mogao biti Stefan Nemanja.
Međutim, ne treba isključiti ni mogućnost da su preci kralja Milutina bili samo priložnici ili obnovitelji manastira a da je osnivač manastira bio neko od vizantijskih vladara ili velikodostojnika iz 11. ili 12. veka.
Kako je u srednjem veku ova oblast često menjala vladare veruje se da je i manastir u jednom trenutku doživeo razaranje. Uglavnom u vreme kada je kralj Milutin zaposeo ovaj kraj veruje se da je manastir zatekao u ruševinama. Od svojih arhitekata zahtevao da se izgradi potpuno nov manastir iz temelja. Obnavljajući manastir Svetog Nikite, kralj Milutin mu je dao brojne posede, uglavnom u okolini Skoplja. Svi oni su bili popisani u izgubljenoj kraljevoj povelji manastiru, a zatim i u hrisovuljama vizantijskih careva Andronika II i Mihaila IX, izdatim na Milutinovu molbu.
Krajem 14. veka, tokom turskih osvajanja manastir je teško oštećen. Nekoliko decenija kasnije biva obnovljen. Tek tokom 19. veka su izgrađeni konaci i drugi pomoćni objekti.
Čudotvorni kamen u manastiru Sveti Nikita
Unutar manastira se nalazi kamen za koji se veruje da je čudotvoran. Kažu da ko stane na kamen, prekrsti se, pomoli i izgovori šta ga muči da će mu se želja ispuniti. Razlog ove moći u kamenu se krije u moštima koje se nalaze ispod njega za koje se veruje da pomažu da se vernik uz molitvu poveže sa Svetim Nikitom i Bogom. Česti posetioci ovog manastira su mladi parovi koji ne mogu da imaju dece, te deca i studenti koji imaju problema sa učenjem. Parovi koji dugo nisu imali decu često u zahvalnost Svetom Nikiti svojoj deci upravo daju to ime.
Zanimljivo je da su ne tako retko na ovaj kamen stajali i poslanici da se pomole pre izbora. Smatra se čak da se ispod kamena nalazi urezani potpis kralja Milutina i jednog patrijarha, kao i jedan zlatan krst, čija veličina nije poznata.
Lokacija manastira Sveti Nikita
