Остаци манастира Марије Петрушке се налази испод тврђаве Петрус, код села Забреге, недалеко од Параћина. Некадашњи манастир је посвећен светој Марији Благој или Огњеној Марији. Манастир се налази на територији Епархије браничевске.
Манастир Марија Петрушка је подигнут у другој деценији 15.века. Запустео је непосредно пре пропасти средњовековне Србије 1459. године или 1516.године. Црква припада знаменитој средњевековној петрушкој области и претпоставља се да је грађена као властелинска црква. Верује се да је ктитор био властелин Цреп, син Душановог властелина Вукослава.
Црква је некада била живописана али се остаци фресака до данас нису одржали.
Црква је рађена у традицији архитектуре моравске Србије и има директне аналогије са црквом Свете Богородице у Лешју. Западно од рушевина манастирске цркве, налазе се остаци две грађевине. Направљене су, од ломљеног камена, уз саму литицу, а имале су горњи спрат, пошто се у њиховим остацима уочавају удубљења у којима су се налазиле дрвене греде.
Изнад манастира узводно, и на левој страни реке је извор воде која извире из зида у пећини, која се популарно зове Паклиш. Вода је константна и лети зими са око 8 степени. Верује се да помаже код кожних болести.
Остаци манастира Марије Петрушке се данас налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.
