Шта је потребно за крштење и какви обичаји га прате

0
2344
Прегледа
krstenje deteta

Крштење је Света тајна којом човек постаје хришћанин и члан цркве. Само крштен човек има право на све остале тајне и обреде у црвки. Бројни су обичаји везани за ову Свету тајну, а ми ћемо изнети оно, што је верски потребно и исправно, и што је важно за цркву, почев од самог рођења детета.

По правилу цркве, трабало би да свештеник чита молитву породиљи први дан када роди дете, затим осмог дана после рођења, када се детету даје име, и када постаје оглашени, и четрдесетог дана, када се врши оцрковљење детета (уношење у цркву).

Међутим, прилике и околности су у пракси задржале само два момента везана за ову Свету тајну, а то су: знамење и крштење.

Име на знамењу

После неколико дана од порођаја, када мајка и дете изађу из породилишта, врши се знамење детета. Том приликом неко од млађих укућана, сродника или комшија одлази код надлежног свештеника са флашицом за воду по знамење. Свештеник том приликом освети водицу, наспе у флашу, стави у њу један стручак босиљка и даје детету име, које оно носи до крштења. То име се зове „име на знамењу“. Ово се врши у спомен када су малог Христа однели осми дан у храм и када је добио име. Флашица са водом се доноси кући и по народном обичају та водица се четрдесет дана додаје у воду са којом се купа дете, или све до тренутка док се дете не крсти.

Крштење детета

Чим дете мало ојача, после четрдесет дана, може се извршити крштење. Црква препоручује да се крштење обави што пре, прво ради напретка детета а затим и уколико би се десио несрећан случај, да дете умре некрштено, над њим се не може извршити опело. Крштење се врши у храму или у манастирима и црквама где има крстионица, а може и у дому родитеља.

Шта је потребно за крштење?

За сам чин крштења треба припремити чинију са водом, босиљак, кадионицу, жар, тамјан и свећу. Треба припремити и крсницу и крштеницу за кума. Крсница је платно беле боје (данас се најчешће користи бели пешкир), величине од једног до једног и по метра, у које се дете увија после крштења. Од те крснице се потом детету сашије кошуљица, бенкица или јастучић за спавање. Обичај је у неким крајевима, да кад почне крштење, дете се завија у очеву белу кошуљу све док не буде крштено водом.

Бела кошуља и крсница символизују невиност, чедност и безгрешност, јер је бела боја символ чистоће духовне и телесне. Вода којом ће се дете крстити може се мало подгрејати, нарочито у хладним данима, да се дете не би прехладило. После крштења, вода се просипа на место где се не гази, или се излије уз неки калем или у цвеће у кући. Косица коју свештеник постриже при крштењу, ставља се у восак, па се и она ставља на неки калем, или се чува у кући као успомена на овај велики догађај у животу детета. Свећа која се пали на крштењу, такође се чува у кући као успомена.

О свему осталом у вези крштења православних хришћана, што није овде поменуто, потребно је саветовати се са надлежним свештеником.

Мајка на крштењу

Уколико се дете крштава пре четрдесетог дана од рођења, мајка не може да присуствује крштењу, јер се жена четрдесет дана после порођаја сматра нечистом. Уколико је након тога онда је препоручљиво и пожељно да мајка присуствује крштењу.

Време крштења у посту или ван њега

Имајући у виду да је за овај свечани тренутак подразумевана и богата гозба, црква препоручује да се у складу са календаром припрема гозба. Препорука је да се крштење обавља у мрсу али уколико је током поста обавезно треба припремити посну храну. Велики грех чине они родитељи који тако важан и велики дан за време поста припремају мрсну храну и тако врше јавну саблазан и навлаче проклетство на себе и своје дете. Иначе крштење се може обавити било који дан и у свако доба дана или ноћи. Добро је уколико се може крштење обавити празником и то пре подне „док напредује дан“ и када свештеник заврши свету литургију..

Кум на крштењу

Поред свештеника који крштава, важан чинилац и личност на крштењу јесте кум. Кум често даје име детету. Неко, избор имена оставља куму на вољу, док неки родитељи кажу жељено име. Новокрштени може добити календарско име тј. да се детету да име Светитеља који падне на дан када се дете родило. Тада се каже да је дете само себи одредило име. Такође, веома често дају се имена предака – по оцу, деди, мајци, баки, итд. Кум је сведок крштења и духовни отац детета које се крштава.

Кум мора бити:

  • Православне вере
  • Крштен
  • Чистог и моралног живота
  • Мора бити пунолетан, дакле, телесно и духовно зрела особа, и да је физички способан да учествује у светој тајни крштења.

Кум не може бити: Иноверац, расколник, јеретик, малолетници, монах, родитељи својој деци, слабоумни.

Кум се на крштењу у име детета одриче сатане, и сједињује са Христом, чита, односно исповеда, симбол православне вере у име кумчета. Зато је његова дужност да у даљем животу, брине о верском васпитању свога кумчета. У нашем народу је институција кумства врло важна. Народ не каже узалуд ” Бог на небу, кум на земљи”.

Крштавање одраслих људи

Из познатих разлога,у последњих неколико деценија, остало је доста некрштених особа у нашем народу. Данас, срећом, многи се поново интересују за своју веру и цркву и желе да се крсте.

Шта је важно када је у питању крштење одраслих особа?

Важно је најпре, да особа која жели да се крсти, жели то искрено и по слободној вољи. Затим, треба да се упозна са основним истинама своје вере, и да на своме крштењу она чита симбол вере, а не кум, као код деце.
Такође, треба да се припреми за крштење, тако што ће постити бар седам дана, и после крштења примити причешће.

Одрасли такође треба да имају кума. Црква је снисходећи према одраслима, применила праксу, да се одрасли могу крстити и обливањем воде, а тамо где постоји крстионица и где се врши погружење, постоје свлачионице и специалне беле хаљине у које се облаче одрасли.

Прочитајте и ово: Здравица на Крштењу

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here