Све невоље и мучења која душа трпи за време унутрашњих искушења нису ништа друго до лек који Бог с љубављу чисти душу.
Искушења су провере које долазе човеку од ђавола и од његових слугу, злих људи. Бог је допустио да човек буде искушаван ради провере љубави према Богу, његове оданости и покорности. Искушења су прилагођена слабостима људске природе. Онима који су јачи у вери, Бог допушта тежа искушења, да би узнапредовали у светости и да би се удостојили венца славе. Слабијима у вери и трпљењу Бог по свом Промислу дозвољава лакша искушења, да би савладали и јачали у вери и духовној снази.
Праведни Јов каже да су верници оптерећени разним искушењима до допуштењу Божијем. Али да Бог никада не допушта на изабране искушења преко њихових моћи.
Ко нас то стално искушава и мучи?
Непријатељи са којима ратујемо и ратоваћемо до смрти су ђаво и слуге, наше тело и световна уживања. Они нас стално искушавају и мало је хришћана који успевају, даром Господа нашег Исуса Христа, да изађу као победници са искушењима и свим уживањима која нам свет пружа.
На три начина нас они непријатељи кушају, баш као што је ђаво кушао Христа у пустињи: сластољубљем, славољубљем и среброрубљем, односно похотом тела, надменошћу живљења и похотом очију.
- Кроз телесну похоту или сластољубљем ђаво нас куша развратом, лењошћу, пијанством, стомакоугађањем, безосећајношћу, безнађем и слично.
- Кроз надменост живљења или славољубља ђаво наш куша мислима гордости, сујете иташтине, гнева и разврати.
- Кроз похоту очију или среброљубље, ђаво нас куша лакомошћу за материјалним добрима, завишћу, свађом, клеветом, осуђивањем и слично.
Извор: Књига „Поуке духовног спасења“ / Протојереј Ставрофор – Богдан Симић
