Завет Светој Петки – „Има ме и могу ти помоћи, зато што си верна, узела сам те под своје.“

0
1915
Прегледа
zavet svetoj petki paraskevi

Отац ми је био свештеник, а мајку сам изгубила у петнаестој години. Тада сам се преселила у Београд, удала се и убрзо родила девојчицу. И поред тога што сам веровала у Бога, нисам одлазила у цркву. Нисам схватала да треба да пођем у цркву.

У пролеће 1972. ме је одједном страховито заболела глава. Ти болови су били тако јаки да не знам како бих то описала. Нисам смела да ставим главу на јастук, нити да и најмање додирнем своју косу. Због тога сам пет ноћи преседела без сна, окружена јастуцима, а руке су ми се охладиле и поједине делове тела уопште нисам осећала. За све то време изнад главе ми је стајала велика икона Свете Петке. Од почетка болести сваког дана сам јој се повремено молила да оздравим, а нарочито због малог детета, које ми је прилазило и питало како сам.

Тих дана су ме муж, брат и рођаци по неколико пута возили на прегледе по свим београдским болницама, чак и ноћу. Сви резултати прегледа су били нормални изузев ниског притиска. Ја сам, међутим, осећала да наступа смрт и тада ме ухватио страх. У једном тренутку тога страха, окренула сам се икони Свете Петке, склопила руке, заплакала и дала завет, мада и нисам знала шта је то.

Рекла сам: „Света Петко, помози ми да оздравим ради свог детета; постићу сваког петка, долазићу сваког петка к теби, изузев када сам на путу, или ако због несрећног случаја или болести будем спречена, али ћу своје надокнадити, нећу радити петком и славићу те, Божија светитељко, док сам жива“.

Када сам ово изрекла, није прошло ни два сата, а ја сам спустила главу на јастук без болова. Гледала сам у икону Свете Петке и говорила: „Света Петко, ако ово не испуним усмрти ме. Бићу ти верна до краја живота!“

Када сам осетила да ми је боље, позвала сам мужа да ми позове такси да идем лекару. Он је рекао: „Малопре си била“. Ја сам га тада слагала да ми није добро и да морам поново да идем, али сам решила да идем у цркву Свете Петке, за коју сам знала да је на Калемегдану, али у којој до тада нисам била. Међутим, таксиста је тачно знао где се налази и, пошто сам још била слаба, допратио ме је до цркве.

Замолила сам га да ме сачека и врати кући. Свештенику који се ту нашао испричала сам о својој болести и завету, а он ми је рекао да је добро што сам дошла на време и да сам се добро заветовала. Очитао ми је молитву за здравље и рекао да, ако будем верна Светој Петки, она ће ме сигурно исцелити.

Када сам се вратила кући, осећала сам још неку малу слабост, али више нисам имала потребе да легнем у постељу. Муж се изненадио што више не лежим, јер сам до тада била тежак болесник. Пошто сам се осећала добро, после двадесет дана ме је послао са дететом на опоравак у Врњачку Бању.

У то време сам стално спавала са малом иконом Свете Петке у руци и молила сам се. Она ми је једне ноћи дошла у сну, као жива, и рекла: „Има ме и могу ти помоћи, зато што си верна, узела сам те под своје“. Потом је нестала. Од тада стално долазим у цркву овде на Калемегдану, и држим све оно што сам се заветовала.

Можда је још занимљиво да кажем да сам се родила на Свету Петку, 14/27. октобра, да од 1972. године славим њу као славу, да сам од тада заволела све светитеље и да сада, у својој соби, имам много икона.

Прочитајте: Молитва Светој Петки

Чуда Божија у XX веку, Београд 2004, „Православни мисионар“ 5/1985

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here